XXI vek počinje potpuno novom granom medicine – regenerativnom medicinom.
Reč je o lečenju matičnim ćelijama. Matične ćelije (eng.- stem cells) predstavljaju osnovne ćelije ljudskog organizma. To su bazne ćelije koje se nalaze u početnom stadijumu razvoja embriona. One su multipotentne osnovne ćelije iz kojih se u toku razvoja ljudskog organizma formiraju sve vrste ćelija. I posle rođenja u organizmu se nastavlja stvaranje matičnih ćelija, koje služe za obnovu oštećenih tkiva u toku života. To su adultne (odrasle) matične ćelije. One se mogu dobiti iz krvi posteljice i pupčanika, kostne srži i periferne krvi. Činjenice o matičnim ćelijama su naučnicima odavno poznate, ali se tek poslednjih decenija one koriste za raznovrsne tretmane i lečenja. Ovaj napredak medicine je omogućen razvojem tehnologija za bezbedne procese izdvajanja, zamrzavanja, odmrzavanja i aplikacija.
Iz godine u godinu šire se mogućnosti i značaj upotrebe matičnih ćelija. Istraživači, privrednici i političari u brojnim zemljama širom sveta, sve više pažnje poklanjaju velikom potencijalu adultnih matičnih ćelija izdvojenih iz krvi pupčane vrpce i njihovoj regenerativnoj moći.
Danas se već oko 75 raznih bolesti tretira adultnim matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. Tretiraju se bolesti krvi (leukemije), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Neke od ovih bolesti se mogu izlečiti matičnim ćelijama, a kod drugih se može poboljšati stanje pacijenta tretmanom matičnim ćelijama. Iz adultnih matičnih ćelija se mogu stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače... Trenutno se u čitavom svetu intenzivno radi na razvoju kliničke aplikacije ovako stvorenih ćelija. Već sada se na univerzitetu u Njukastlu koriste tkiva dobijena iz adultnih matičnih ćelija za ispitivanje dejstva lekova na ljudski organizam.
Prikupljane matičnih ćelija iz krvi pupčanika je bezbolan i bezopasan postupak, a u tom postupku ne postoji ni jedna etička dilema. Danas je upotreba ovih ćelija najzastupljenija u SAD, Australiji i Aziji. Japan je prva zemlja u kojoj je 2004. godine bilo više transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika nego iz kostne srži.
Prva transplantacija matičnih ćelija izdvojenih iz krvi pupčane vrpce izvršena je 1970. godine u SAD. 2008. godine u čitavom svetu 10.000 pacijenata je tretirano matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.
CILJEVI REGENERATIVNE MEDICINE
1. Upotreba matičnih ćelija za biotehnološku, farmaceutsku i medicinsku aplikaciju
2. Osposobljavanje sledeće generacije naučnika za inženjering tkiva, ćelijske terapije i regenerativne medicine
3. Utvrđivanje naučnih metoda i aplikacija matičnih ćelija i razmena iskustava i rezultata istraživanja
4. Učiniti rezultate istraživanja široko dostupnim za naučnu i medicinsku javnost, kao i opštu populaciju radi korišćenja napretka regenerativne medicine i ćelijske terapijE
Trenutni razvojni projekti na primeni matičnih ćelija u svetskim istraživačkim centrimA
· Obnova nervnog tkiva posle moždanog udara
· Stvaranje tkiva pankreasa sposobnog za produkciju insulina
· Obnova srčanog mišića posle infarkta
· Stvaranje epitelijalnog tkiva za omogućavanje tretmana povređene kornee
· Stvaranje tkiva hrskavice, kosti, tetiva i krvnih sudova za ortopedske aplikacije
2005. godine Profesor McGuckin i Dr Forraz dokazali su postojanje pluripotentnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Ova grupa matičnih ćelija ima sličan profil kao embrionalne matične ćelije. One su nazvane “ćelije iz krvi pupčanika slične embrionalnim matičnim ćelijama” (cordblood-derived-embionic-like cells CBE’s). One imaju sposobnost da se razvijaju u ćelije drugih tkiva. To je bio značajan napredak za dalja istraživanja.
2005. i 2006. godine Profesor McGuckin je objavio drugi veoma važan rezultat: prvi je stvorio trodimenzionalnu mini-jetru iz ćelija krvi pupčanika. Mada se ćelije u ljudskom telu razvijaju u tri dimenzije, to je veoma teško izvesti u laboratorijskim uslovima. Da bi to postigao, njegov tim je sarađivao sa američkom svemirskom agencijom (NASA) koja je obezbedila bioreaktor. Ovo je rezultiralo mogućnošću stvaranja tkiva koje će moći da služi za kliničku aplikaciju u budućnosti.
2007.godine tim Profesora McGuckin-a je objavio rad koji dokazuje mogućnost proizvodnje insulina iz matičnih ćelija. Ovo je važan korak u istraživanju dijabetesa.
Ovo je integralni tekst pripremljen za predstavnike medija na stručnom sastanaku „Regenerativna medicina u XXI veku-mogućnosti i stremljenja“ koji je u organizaciji Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva održan 10. septembra u Beogradu.
Na početku skup je pozdravio Prof dr pavle Milenković, predsednik Akedemije medicinskih nauka SLD, a Ministar zdravlja RS Prof dr Tomica Milosavljević je izjavio da do 2010. godine Srbija treba da dobije Nacionalnu banku matičnih ćelija. Svaka porodilja će još tokom trudnoće biti obaveštena da će se odmah nakon porodjaja iz pupčanika uzeti uzorak matičnih ćelija deteta koji će se čuvati i biti na raspolaganju toj osobi ukoliko bude trebala za lečenje, za sada oko 75 bolesti. Svaka ginekološka ustanova imaće edukovan tim i uslve za stručno i odgovorno uzimatnje, transportovanje i čuvanje uzetog materijala do ulaganja u nacionalnu banku matičnih ćelija.
Prof Bela Balint sa VMA predstavio je postignute rezultate u lečenju akutnog infarkta miokarda, odnosno ubrzanu reparaciju srčanog mišića inrakoronarnom i intraventrikularnom aplikacijom matičnih ćelija. Izvesni rezultati su u našoj sredini postignuti i na polju reparacije tkiva jetre.
Prof dr McGuckin iz Engleske napomenuo je važnost postojanja nacionalne banke matične ćelije jer tek na taj način može se ostvariti uspeh u lečenju do sada veoma teško lečivih bolesti kao što su Dijabetes tipa 1-regeneracijom tkiva pankreasa; regeneracijom nervene ćelije-lečenje Aldshajmerove bolesti, Parkinsonizma i drugih do sada neizlečivih bolesti, regeneracija visceralnih organa- pluća, bubrega, transplantacija ekstremiteta- regeneracija mišića, hrskavice, kože , pa i lečenje Birgerove bolesti.
Prof drForraz iz Francuske- predstavio je medjunarodni konzorcijum Novussanguis u Francuskoj, ponovio važnost postojanja banki matičnih ćelija, i predstavio način uzimanja iz pupčane vrpce, transporta i čuvanja uzoraka matičnih ćelija u velikim rezervoarima sa tečnim azotom.
Prof dr Nenad Borojević sa Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu napomenuo je da je terapija matičnim ćelijama izbor nakon agresivnih citostatskih terapija tokom lečenja, i nova šansa uspešnijeg lečenja solidnih tumora: neuroblastoma, glioma, sarkoma, koštanih sarkoma, dojke, jajnika i bubrega.
Prof Dr Strab iz Slovenije nam je predstavio slovenačku „tkivnu inženjeriju“ koja se već sa uspehom bavi regeneracijom hrskavice zglobova, terapiji veziko-uretralnog refluksa, u terapijivelikih opekotina, regeneraciji pardentalnog tkiva, kostiju i hematoloških bolesti.
Poseban utisak na mene je ostavio fotozapis sa jedne klinike u Maleziji gde se obavlja regeneracija hrskavice zgloba kolena.U jednoj prostoriji tipa velnes centra bio je niz od nekoliko desetina ležaljki, kao za sunčanje, korisnici su uživali u muzici preko vokmena i gledali u daljinu , u morske talase, a medicinska ekipa aplikuje matične ćelije hrskavice u koleno, onako kao što mi dajemo blokade, od jednog do drugog. Nakon tog snimka slika artroskopije- izlizane hrskavice zgloga kolena pre terapije i osvežene lepe, jasne hrskavice nakon lečenja. Za potpuni užitak ove naučne fantastike samo je nedostajao slajd kako se na ovu kliniku ulazi na štakama, a izlazi mlad, poletan i živahan. Kažu da je ovo bliska budućnost i za nas.
Nadam se da ću ljubaznošću organizatora imati prilike da Vam pošaljem i ovaj opisani slajd.
11.09.2008, Prim dr Djerdji Šarić, ZC Sombor