20.11.2020 u okviru NALOR video konferencije posvećenoj temi "Integrativna medicina i rak" učestvovalo je  26 učesnika iz većine udruženja članica. Modreator je bila Biljana Benić, autor niz tekstova na ovu temu. Profesor  dr Vladimir Kovčin je godorio o vidovima alternativne medicine  priznatih kod nas, a Prim dr Đerđi Šarić je predstavila projekat kojim su 12 članova našeg udruženja dobili na poklon tromesečnu dozu Kubanskog eliksira, preparata koji je dodatak ishrani i pomaže da se da se nuspojave hemio i drugih terapija umanje i popravi otpornost i kvalitet života lečenih od raka. Edukacija je bila veoma  korisna, a druženje na ovaj novi način veoma interesantan.

Konvencionalne metode lečenja raka su: hemioterapija, jonizujuća radijacija, hirurški, biološki tretmani, imunoterapija.

Komplementarne metode neće igrati glavnu ulogu u lečenju raka, ali  mogu da olakšaju borbu sa znacima i simptomima izazvanim samim rakom ili tretmanima protiv njega. Uobičajeni simptomi, kao što su anksioznost, umor, povraćanje, bol, problem sa spavanjem i stres, mogu se umanjiti ovim metodama.

• Akupunktura – protiv mučnina, povraćanja i bolova,
• Masaža – protiv anksioznosti, bolova, umora, stresa,
• Meditacija – za smanjivanje anksioznosti i stresa,
• Joga – za otklanjanje umora, problema sa spavanjem i stresom,
• Tai či – za otklanjanje stresa,
• Relaksacija – za otklanjanje umora, problema sa spavanjem i anksioznošću,
• Vežba – za otklanjanje umora, problema sa spavanjem i stresom,
• Aromaterapija – za otklanjanje osećaja mučnine, nagona za povraćanjem, bola i stresa,
• Muzikoterapija – za otklanjanje osećaja mučnine, nagona za povraćanjem, bola,
• Hipnoza – za ublažavanje anksioznosti, bolova, povraćanja, stresa

Integrisanje komplementarnih metoda lečenja sa konvencionalnim metodama, kojima ste podvrgnuti po preporuci lekara, može imati pozitivne posledice, ali je bitno da zajedno odlučite šta bi moglo da vam koristi i od čega nećete imati baš nikakve koristi. Iako neke komplementarne metode, poput akupunkture, mogu da smanje bol ili mučninu, one nisu dovoljno moćne da zamene konvencionalnu terapiju.

Alternativne metode uglavnom podrazumevaju izostanak konvencionalnih metoda lečenja. Veliki nedostatak im je što nisu naučno potvrđene. Neki u alternativne metode svrstavaju lečenje raka biljem, dijetoterapija, homeopatsko lečenje raka, megavitaminska terapija.

  INTEGRATIVNA MEDICINA U SVETU

Strategija razvoja zdravstvenog sistema u zemljama EU od 2015.do 2020. se temeljila na sledećim postavkama:

1.Pacijent je centar

2.Ne sme biti diskriminacije na osnovu bolesti i zdravstvenih nejednakosti

3.Zagovara se holistički pristup zdravstvenoj nezi koji uzima u obzir socijalne, kulturne, ekonomske podatke o pacijentu kao i o stanju njegove životne sredine, njegove porodice i negovatelja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Tradicionalna kineska medicina je u potpunosti integrisana u kineski zdravstveni sistem i oko 95% kineskih bolnica primenjuje u praksi Tradicionalnu kinesku medicinu. Kao primer ove integracije (SZO) navodi, da je u Kini uobičajeno da se deca leče intravenskom primenom antibiotika uz istovremenu primenu lečenja kineskim biljem sa ciljem da se tradicionalni lekovi suprotstave nuspojavama koje mogu nastati dejstvom antibiotika i pojačaju imuni sistem deteta.

U Evropskoj uniji 30% gradjana koristi alternativu. U SAD se od 1995 o alternativi ne priča kao o nadrilekarstvu  i ona je stavljena na 3. mesto po važnosti od 86 oblasti koje se bave lečenjem.U razvijenim državama Evrope državno osiguranje pokriva troškove alternativnih terapija, a u nekima i privatna osiguranja.

Najpoznatije istraživanje koje je pokazalo da se primenom alternativnih terapija mogu uštediti značajna sredstva je  Glastonburu studija (1994-1997). U studiji je čestvovalo 600 pacijenata. Oni su  posle posete lekara zvanične medicine upućeni u službu alternativne medicine. Kasnije su se u manjem broju obraćali svom lekaru i specijalistima, a kod 85% ispitanika se stanje poboljšalo.

Do javnog, političkog i ekonomskog uvažavanja alternativne medicine došlo je iz više razloga. Na opštem planu došlo je do tranzicije industrijskog u postindustrijsko društvo. Došlo je do paradoksa što se tiče zdravlja - iako je medicina napreduje, ljudi su sve bolesniji. Ljudi su postali opsednuti zdravljem i svojom radnom sposobnošću a sve više je hroničnih bolesnika. Ovaj paradoks je doprineo širenju uvida da spektakularno spasavanje putem razvoja medicinske tehnologije i farmakologije nije dovoljan i sve više je prisutno nezadovoljstvo zbog mehaničkog pristupa moderne medicine čuveku u kojoj su čovek, odnosno njegov organ, postali samo objekat manipulacije radi sticanja materijalnih dobara i vlasti.

Strategija razvoja zdravstvenog sistema u zemljama EU od 2015.do 2020. se temeljila na sledećim postavkama:

1.Pacijent je centar

2.Ne sme biti diskriminacije na osnovu bolesti i zdravstvenih nejednakosti

3.Zagovara se holistički pristup zdravstvenoj nezi koji uzima u obzir socijalne, kulturne, ekonomske podatke o pacijentu kao i o stanju njegove životne sredine, njegove porodice i negovatelja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Tradicionalna kineska medicina je u potpunosti integrisana u kineski zdravstveni sistem i oko 95% kineskih bolnica primenjuje u praksi Tradicionalnu kinesku medicinu. Kao primer ove integracije (SZO) navodi, da je u Kini uobičajeno da se deca leče intravenskom primenom antibiotika uz istovremenu primenu lečenja kineskim biljem sa ciljem da se tradicionalni lekovi suprotstave nuspojavama koje mogu nastati dejstvom antibiotika i pojačaju imuni sistem deteta.

U Evropskoj uniji 30% gradjana koristi alternativu. U SAD se od 1995 o alternativi ne priča kao o nadrilekarstvu  i ona je stavljena na 3. mesto po važnosti od 86 oblasti koje se bave lečenjem.U razvijenim državama Evrope državno osiguranje pokriva troškove alternativnih terapija, a u nekima i privatna osiguranja.

Najpoznatije istraživanje koje je pokazalo da se primenom alternativnih terapija mogu uštediti značajna sredstva je  Glastonburu studija (1994-1997). U studiji je čestvovalo 600 pacijenata. Oni su  posle posete lekara zvanične medicine upućeni u službu alternativne medicine. Kasnije su se u manjem broju obraćali svom lekaru i specijalistima, a kod 85% ispitanika se stanje poboljšalo.

Do javnog, političkog i ekonomskog uvažavanja alternativne medicine došlo je iz više razloga. Na opštem planu došlo je do tranzicije industrijskog u postindustrijsko društvo. Došlo je do paradoksa što se tiče zdravlja - iako je medicina napreduje, ljudi su sve bolesniji. Ljudi su postali opsednuti zdravljem i svojom radnom sposobnošću a sve više je hroničnih bolesnika. Ovaj paradoks je doprineo širenju uvida da spektakularno spasavanje putem razvoja medicinske tehnologije i farmakologije nije dovoljan i sve više je prisutno nezadovoljstvo zbog mehaničkog pristupa moderne medicine čuveku u kojoj su čovek, odnosno njegov organ, postali samo objekat manipulacije radi sticanja materijalnih dobara i vlasti.

MODERNA  MEDICINA  I  NJENA  REVIZIJA

Savremena, zvanična, školska medicina još uvek ne daje najefikasniji odgovor za lečenje mnogih bolesti, bez obzira na svoj napredak. Ona se zasniva se na kartezijanskoj paradigmi (obrazac,model) koju je postavio Dekart (XVII vek) koji je tumačio da je ljudski organizam mehanička mašina koji deluje na principima fizike, te je odveo savremenu medicinu na pristup čovečjem zdravlju kroz pristup pojedinačnim organima i tkivima, sasvim zanemarujući  dejstvo psihe a time kao moguć uzrok bolesti. Tako se savremena medicina udaljila od načela Hipokrata, oca naučne medicine koji je još pre dvadeset pet vekova rekao da najpre treba lečiti dušu pa onda telo („Daj čoveku prvo lepu reč, pa onda lek“). Iako proistekla iz prirodne medicine, zvanična medicina se u svom razvoju sve više odmicala od nje. Razdoblja moderne medicine su:

1. FIZIKALISTIČKA MEDICINA – dominira od 1860. do 1950 i još uvek je veoma uticajna. Zasnovana je na osnovnim principima kartezijanske paradigme: objektivizmu, redukcionizmu i mehaničkom determinizmu, odnosno usvojenom shvatanju, da su osnovni gradivni elemenat ljudskog organizma neosetljive materijalne čestice, objektivnog karaktera. Ljudi se svode na osnovne delove a smatra se da je svaki uzrok bolesti spoljašnji i da je materijalne prirode. Zasnovana je na lekovima, operativnim zahvatima, zračenju. Efekti svesti i duha za fizikalističku medicinu nisu odlučujući. Primarno je razvoj medicinske tehnologoje koja se usredsređuje na spoljašnje i unutrašnje organe i tkiva. Medicinska struka je isparcelisana na niz specijalnosti strogo određenih granica.
2. MEDICINA DUHA-TELA – javlja se 1950. i još uvek se razvija. U ovom razdoblju je postalo moguće pokazati da percepcija, emocije, stavovi, misli mogu duboko uticati na telo ponekad i vrlo dramatično. Ovaj pristup nije u konfliktu sa fizikalističkom medicinom već su često komplementarni jedan drugom, vodeći u pravcu nastanka novih disciplina kao što je psihoneuroimunologoja. Zajedničko im je što posmatraju duh lokalizovan u jednom prostoru (mozak i telo) i vremenu (sadašnji trenutak).
3. NELOKALNA,TRANSPERSONALNA MEDICINA – Fokus je na duhu, spiritualnosti. Duh sagledava u njegovom prostiranju kroz vreme i prostor. Smatra da duh nije lokalizovan u pojedinačnom ljudskom mozgu i telu ili da je ograničen sadašnjim trenutkom. Temelji se sve više na savrenemim ne njutnovskim saznanjima fizike,

Danas dolazi do revizije ”moderne medicine“ koji se zasniva na sintezi naučne, etičke  i spiritualne intuicije. Prevazilaženjem „moderne medicine“ stvara se i novo razdoblje medicine  koje je umestio na kartezijanskoj zasnovano na holografskoj paradigmi. Prema holografskoj paradigmi osnovni i univerzalni gradivni elementi su vibracione ekspresije. Pošto vibracione ekspresije mogu biti osnova ne samo sveta materije odnosno fizičkog tela, već i sveta energije, uključujući i misli i osećanja, hologramskom paradigmom se otvara mogućnost da se objektivnom priključi subjektivno, čime polažište zdravstvene zaštite postaje celina svih vibracija koje deluju jedna na drugu unutar organizma a i van njega.Time se dolazi do pojma holizma kao drugog postulata revizije moderne medicine. Dodajući značaj subjektivnih faktora, čovek prestaje biti samo objekat već i postaje aktivni učesnik lečenja. Terapije postaju usmerene na celu ličnost čoveka , produbljuje se odnos terapeut – pacijent i njihova komunikacija. Pacijent postaje koautor svoga zdravlja.

Dakle do revizije moderne medicine će doći na osnovu prihvatanja holografske paradigme i  uvođenja holističkog pristupa pacijentu i uvođenja integrativne medicinske zaštite.

Holizam je danas iznimka a ne pravilo.To je celovit pristup ljudskom zdravlju. Zasniva se na sledećim pretpostavkama:

1. Zdravi smo samo kada naše telo, um i duh egzistiraju u dinamičkoj ravnoteži i blagostanju.
2. Mi raspolažemo velikim potencijalom samoozdravljenja.
3. Odnosi puni ljubavi, razumevanja i podrške u porodici i šire omogućiju nam da ostanemo živi i zdravi i pruža nam mogućnost da negujemo druge i tako primamo ljubav koja nas čini zdravim.

Holografska paradigma – paranaučna teorija nastala 1992g. postavljena od Asocijacije transpersonalne psihologije. Teorija o čovekovom poimanju materijalnog sveta koja se zasniva na sledećem: Ako je materijalni svet oko nas samo privid realnosti i jedna hologramska iluzija koju naš mozak doživljava, onda mozak ne kreira našu svest već obrnuto, naša svest bez obzira kako je nazvali, duša, kreira sve funkcije mozga, organa, tela i svega što mi interpretiramo kao materijalno, a to znači da - Remisija bolesti ili iscelenje može biti samo posledica promene naše svesti koju uzrokuje promena na holografskoj projekciji tela, odnosno u telu.

Integrativna medicina – je zvanična medicinska praksa u okviru koje se selektivno uključuju elementi tradicionalne i alternativne medicine u složene terapijske svrhe

Tradicionalna, komplemetarna i alternativna medicina su zdravstvene prakse, pristupi, znanja i verovanja koja se odnose na preparate biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, duhovne terapije i manuelne tehnike koje doprinose očuvanju dobrobiti, odnoso koriste se u svrhu lečenja i sprečavanja bolesti.

Alternativna medicina je niz metoda zasnovanih na holografskoj paradigmi a poniklih iz tradicije vitalizma prema kojoj čoveka, prirodu kao i univerzum uopšte, prožima životna energija – Či ( u Kini i Japanu), Prana( u Indiji), Snaga( kod nas). U novije vreme se razvija vibraciona teorija koja se zasniva na Teslinom postulatu da u kosmosu i oko nas sve vibrira, sve treperi.

Definicija SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je: Zdravlje je stanje kompletne fizičke, mentalne i socijalne dobrobiti ali nije nužno odsustvo bolesti. Tumačenje ove definicije je da i ako čovek ima neku dijagnozu hronične bolesti, ukoliko je ona dobro regulisana, izbalansirana moguće je sa njom dugo trajati i živeti kvalitetan život. Savremenoj definiciji zdravlja dodaje se i četvrta dimenzija – spiritualnost. Poslednjih godina kroz mnoga naučna istraživanja potvrdjen uticaj duhovnosti u poboljšavanju simptoma različitih psihičkih i organskih poremećaja, te i pacijenti i lekari su počeli uviđati vrednosti faktora kao što su duhovnost, vera i saosećanje u procesu izlečenja. Mišljenje je da je maligna bolest, kao i mnoge druge, psiho-somatska bolest, pa se sve više govori o potrebi primene holističkog metoda za lečenje čoveka kao celine, a ne bolesti kao simptoma poremećenosti te celine. Medicina postaje sve više personalna* i transpersonalna**. Problem današnjice je da stari vrednosni sistemi nisu više delotvorni, a novi nisu stvoreni. U narednim tekstovima ćemo pokušati da Vam približimo puteve revizije medicine u postmodernu medicinu, koja treba da dovede do dalje humanizacije odnosa u lečenju a time i poveća njegovu uspešnost.

U našim nastojanjima da se još više unapredi i poboljša proces preventive, lečenja i nege obolelih od maligne bolesti, smo se služili savremenim stručnom literaturom propuštajući je kroz prizmu naših iskustava. Iskustva mnogobrojnih članova Društva za borbu protiv raka Sombor koje je prošle godine proslavilo 50 godina postojanja su pokazala da su posedovanje vlastite volje, te iniciranje i jačanje snage svakog obolelog, veliki i možda, odlučujući faktor, naravno pored pružanja pravovremene stručne medicinske pomoć. Udruženi u nesebičnom, kreativnom razumevanju, zajedno pacijenti i lekari mogu dati odlučujući impuls u daljem iznalaženju puteva savladavanja bolesti. Svesni stalnog povećavanja broja ljudi od malignih bolesti u svetu i kod nas, učinila su nam se zanimljiva i iskoristiva neka rešenja zemalja koja koriste iskustva tradicionalne medicine u pospešenju lečenja, jer su pored pozitivnog uticaja na zdravlje jer su dostupna, blagotvorna i jeftina. Da bi bio održiv, zdravstveni sistem mora veću pažnju posvećivati prevenciji ali mora doći i do snažnijih, fundamentalnijih promena i fokusiranja pacijenata kao središta sistema. Umesto medicine čiji je centar dijagnoza, promoviše se medicina čiji je centar pacijent i njegova lična priča. Zagovara se i razvija integrativna medicina u okviru koje je konvencionalna medicina združena sa alternativnom medicinom i tehnokama samopomoći.
U pisanju ovih tekstova smo se najviše oslanjali na document ”Strategija razvoja zdravstvene politike u Evropskoj Uniji od 2016.do 2020g”, naučne radove i eseje prof. dr Vuka Stambolovića, našeg velikog poznavaoca i zagovornika holizma, integrativne medicine i tradicionalne medicine, prof. dr. D. Rakovića iz oblasti integrativne biofizike, kvantne medicine i holizma, rad Snežane Milenković sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada (”Molitva izmedju nauke i religije”), sajt Consulta al futuro dr. Cubano i dr.

*Personalna medicina - u savremenoj medicini , na primer u onkologiji, je moguće iščitavanje celokupnog tumorskog genoma i precizno odredjivanje leka specifičanog baš za tu osobu.
**Transpersonalna medicina - na principu holografske paradigme po kojoj i materijalna i nematerijalna forma ima talasnu,vibrirajuću prirodu i međusobno je povezana u prostoru i vremenu.