Moderna medicina i njena revizija

MODERNA  MEDICINA  I  NJENA  REVIZIJA

Savremena, zvanična, školska medicina još uvek ne daje najefikasniji odgovor za lečenje mnogih bolesti, bez obzira na svoj napredak. Ona se zasniva se na kartezijanskoj paradigmi (obrazac,model) koju je postavio Dekart (XVII vek) koji je tumačio da je ljudski organizam mehanička mašina koji deluje na principima fizike, te je odveo savremenu medicinu na pristup čovečjem zdravlju kroz pristup pojedinačnim organima i tkivima, sasvim zanemarujući  dejstvo psihe a time kao moguć uzrok bolesti. Tako se savremena medicina udaljila od načela Hipokrata, oca naučne medicine koji je još pre dvadeset pet vekova rekao da najpre treba lečiti dušu pa onda telo („Daj čoveku prvo lepu reč, pa onda lek“). Iako proistekla iz prirodne medicine, zvanična medicina se u svom razvoju sve više odmicala od nje. Razdoblja moderne medicine su:

1. FIZIKALISTIČKA MEDICINA – dominira od 1860. do 1950 i još uvek je veoma uticajna. Zasnovana je na osnovnim principima kartezijanske paradigme: objektivizmu, redukcionizmu i mehaničkom determinizmu, odnosno usvojenom shvatanju, da su osnovni gradivni elemenat ljudskog organizma neosetljive materijalne čestice, objektivnog karaktera. Ljudi se svode na osnovne delove a smatra se da je svaki uzrok bolesti spoljašnji i da je materijalne prirode. Zasnovana je na lekovima, operativnim zahvatima, zračenju. Efekti svesti i duha za fizikalističku medicinu nisu odlučujući. Primarno je razvoj medicinske tehnologoje koja se usredsređuje na spoljašnje i unutrašnje organe i tkiva. Medicinska struka je isparcelisana na niz specijalnosti strogo određenih granica.
2. MEDICINA DUHA-TELA – javlja se 1950. i još uvek se razvija. U ovom razdoblju je postalo moguće pokazati da percepcija, emocije, stavovi, misli mogu duboko uticati na telo ponekad i vrlo dramatično. Ovaj pristup nije u konfliktu sa fizikalističkom medicinom već su često komplementarni jedan drugom, vodeći u pravcu nastanka novih disciplina kao što je psihoneuroimunologoja. Zajedničko im je što posmatraju duh lokalizovan u jednom prostoru (mozak i telo) i vremenu (sadašnji trenutak).
3. NELOKALNA,TRANSPERSONALNA MEDICINA – Fokus je na duhu, spiritualnosti. Duh sagledava u njegovom prostiranju kroz vreme i prostor. Smatra da duh nije lokalizovan u pojedinačnom ljudskom mozgu i telu ili da je ograničen sadašnjim trenutkom. Temelji se sve više na savrenemim ne njutnovskim saznanjima fizike,

Danas dolazi do revizije ”moderne medicine“ koji se zasniva na sintezi naučne, etičke  i spiritualne intuicije. Prevazilaženjem „moderne medicine“ stvara se i novo razdoblje medicine  koje je umestio na kartezijanskoj zasnovano na holografskoj paradigmi. Prema holografskoj paradigmi osnovni i univerzalni gradivni elementi su vibracione ekspresije. Pošto vibracione ekspresije mogu biti osnova ne samo sveta materije odnosno fizičkog tela, već i sveta energije, uključujući i misli i osećanja, hologramskom paradigmom se otvara mogućnost da se objektivnom priključi subjektivno, čime polažište zdravstvene zaštite postaje celina svih vibracija koje deluju jedna na drugu unutar organizma a i van njega.Time se dolazi do pojma holizma kao drugog postulata revizije moderne medicine. Dodajući značaj subjektivnih faktora, čovek prestaje biti samo objekat već i postaje aktivni učesnik lečenja. Terapije postaju usmerene na celu ličnost čoveka , produbljuje se odnos terapeut – pacijent i njihova komunikacija. Pacijent postaje koautor svoga zdravlja.

Dakle do revizije moderne medicine će doći na osnovu prihvatanja holografske paradigme i  uvođenja holističkog pristupa pacijentu i uvođenja integrativne medicinske zaštite.

Holizam je danas iznimka a ne pravilo.To je celovit pristup ljudskom zdravlju. Zasniva se na sledećim pretpostavkama:

1. Zdravi smo samo kada naše telo, um i duh egzistiraju u dinamičkoj ravnoteži i blagostanju.
2. Mi raspolažemo velikim potencijalom samoozdravljenja.
3. Odnosi puni ljubavi, razumevanja i podrške u porodici i šire omogućiju nam da ostanemo živi i zdravi i pruža nam mogućnost da negujemo druge i tako primamo ljubav koja nas čini zdravim.

Holografska paradigma – paranaučna teorija nastala 1992g. postavljena od Asocijacije transpersonalne psihologije. Teorija o čovekovom poimanju materijalnog sveta koja se zasniva na sledećem: Ako je materijalni svet oko nas samo privid realnosti i jedna hologramska iluzija koju naš mozak doživljava, onda mozak ne kreira našu svest već obrnuto, naša svest bez obzira kako je nazvali, duša, kreira sve funkcije mozga, organa, tela i svega što mi interpretiramo kao materijalno, a to znači da - Remisija bolesti ili iscelenje može biti samo posledica promene naše svesti koju uzrokuje promena na holografskoj projekciji tela, odnosno u telu.

Integrativna medicina – je zvanična medicinska praksa u okviru koje se selektivno uključuju elementi tradicionalne i alternativne medicine u složene terapijske svrhe

Tradicionalna, komplemetarna i alternativna medicina su zdravstvene prakse, pristupi, znanja i verovanja koja se odnose na preparate biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, duhovne terapije i manuelne tehnike koje doprinose očuvanju dobrobiti, odnoso koriste se u svrhu lečenja i sprečavanja bolesti.

Alternativna medicina je niz metoda zasnovanih na holografskoj paradigmi a poniklih iz tradicije vitalizma prema kojoj čoveka, prirodu kao i univerzum uopšte, prožima životna energija – Či ( u Kini i Japanu), Prana( u Indiji), Snaga( kod nas). U novije vreme se razvija vibraciona teorija koja se zasniva na Teslinom postulatu da u kosmosu i oko nas sve vibrira, sve treperi.