Preporuke lekara: Kako živeti sa rakom
Razgovarajte otvoreno sa svojim lekarom tražite objašnjenje za svaki problem, ako ne razumete pitajte ponovo.

Rak se leči hirurški, hemioterapijom, zračenjem, hormoskom terapijom, inovativnim lekovima. O svim načinima lečenja razgovarajte sa lekarom i sa osobama koje već imaju ovo iskustvo u Udruženju pacijenata.

Maligna bolest je danas uz savremenu terapiju postala hronična bolest sa kojom se dugo živi. Pokušajte da kvalitet tog života bude isti kao pre i bolji. Redovno idite na lekarske kontrole  i koristite usluge koje možete dobiti u Udruženju pacijenata (psiholog, onkolog, defektolog i dr), susretom, telefonom, mailom, preko viber –grupe.

U udruženju pacijenata pored saveta vezanih za bolest, kretanje kroz lečenje, poznanstvo i druženje sa drugim lečenim osobama, možete svoj život obogatiti i kulturnim aktivnostima (slikanje, pisanje, odlazak u pozorište na izložbe...), kao i rekreacijom na zajedničkim letovanjima i ekskurzijama.

U udruženju možete dobiti na korišćenje perike, knjige, kao i brošure sa savetima o ishrani, hemioterapiji, psihološkim preporukama. Osvrnite se oko sebe, i potražite savet.

Prim. dr Đerđi Šarić

Preporuke psihologa

Suočavanje sa dijagnozom raka nikada nije lako ni jednostavno. U takvoj situaciji ljudi različito reaguju, a samo saznanje da je osoba obolela predstavlja veliki stres, šok i jedno od najtežih životnih iskustava.

• Otvorena komunikacija: Razgovarajte o svojim osećanjima i strahovima sa porodicom, prijateljima, osobama u koje imate poverenja. Razgovori i otvorena komunikacija vam mogu pomoći u smanjenju stresa.
• Postavljanje realnih ciljeva: Radite stvari koje volite i fokusirajte se na male, dostižne ciljeve. To može biti nešto jednostavno, poput svakodnevnog šetanja ili čitanja knjige.
• Praktikovanje tehnika opuštanja: Tehnike opuštanja kao što su vežbe svesne pažnje (majndfulnes), meditacija, joga ili duboko disanje vam mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i stresa.
• Održavanje rutine: Pokušajte da zadržite svakodnevne rutine koliko god je to moguće. To vam može doneti osećaj stabilnosti i normalnosti.
• Uključivanje u podršku: Uključite se u udruženje pacijenata gde možete dobiti dodatnu pomoć i savete stručnjaka, ali i iskustva drugih koji su prošli ili prolaze kroz proces lečenja. To može biti veoma osnažujuće za vas.
• Fokus na pozitivne aspekte: Pokušajte da se usredsredite na pozitivne stvari u svom životu, makar to bile i sitnice, kojih ima uvek, čak i u teškim vremenima.
• Potražite stručnu pomoć i podršku: Ukoliko osetite da vam je jako teško, ne ustručavajte se da potražite pomoć od psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta.

     psiholog

Izabela Rašković

Poruka osobe lečene od maligne bolesti

Pre 15 godina sam otkrila da imam čvor na dojci, potvrđen je karcinom. Amputirana mi je dojka, i prošla sam kroz proces lečenja sa puno komplikacija. Bilo je mukotrpno stići do odluke o daljem lečenju na komisijama Instituta u Sremskoj Kamenici, obaviti zračnu terapiju, jer nisu radili zračni aparati. Hemioterapiju sam primila, ali je optimalno vreme za lečenje inovativnim lekom isteklo dok sam dočekala zračenje, tako da ga nisam ni primila.

Tek kad sam se učlanila u udruženje “Društvo za borbu protiv raka Sombor” počela sam da razumevam bolest. Upoznala sam mnoge divne žene sa sličnim pričama, išla redovno na kontrole i tako je prošlo 12 godina. Tada su me žene podstakle da se ispitam detaljnije jer sam počela da se menjam, mršavim, i nisam se dobro osećala.  Brzo sam otkrila da sam imam brojne metastaze na kostima,i bila sam očajna. Ipak, smogla sam snage da se pridignem i podignem uz podršku, brigu i pažnju porodice i drugarica iz društva. Sve vreme lečenja sam dolazila na druženjima sredom.i dobijala podršku od mojih prijateljica. Danas je i odlazak na lečenje lakši nego ranije, dobijam inovativni lek koji je dostupan, linijski taksi je komforan prevoz do Instituta za onkologiju, a odnedavno terapiju primam u bolnici u Somboru.

 Udruženje osim beskonačne brige i pažnje pruža i neslućene mogućnosti da se družimo na redovnim sastancima sredom, godišnjim odmorima, ekskurzijama, prisustvujemo na koncerma, pesničkim večerima, izložbama,posetama pozorištu i bioskopu, pa i da sami  budemo akteri kulturnih događaja u našoj sredini.

Na mom primeru vidite da se živi i kada se posle primarnog karcinoma dobiju i metastaze. Radujem se svakom novom danu, cenim svaki trenutak i svaku sitnicu i radujam se svakoj komunikaciji i susretu sa svim ljudima.

U udruženju su i zdravi ljudi, članovi naših porodica, prijatelji oni koji hoće da pomognu i podrže. Da bi smo bili dobro važno je razumeti bolest i kako se boriti protiv nje, i tu nam u udruženju pomažu stručnjaci: lekari, psiholozi, defektolozi, pravnici, ekonomisti i drugi. Učlanite se i uverićete se.

Mara Dobrić,

diplomirani farmaceut u penziji

Preporuke sa radionice „Moje telo i ja“

Кratak opis radionice:  U radionici „Moje telo i ja“ polaznike upoznajemo sa značajem doživljavanja sopstvenog tela kao neodvojivog dela ljudskog bića i sa teškoćama do kojih dolazi kada se telo i telesni integritet naruše, a naročito zbog bolesti.

Cilj radionice je upoznavanje sa konceptom telesne celovitosti i razumevanjem značaja ovog koncepta za kvalitetniji život osoba obolelih od malignih bolesti, ali i drugih osoba sa narušenim telesnim integritetom.

Sadržaji radionice su usmereni na podršku polaznicima u razumevanju koncepta telesne celovitosti, razumevanju i prihvatanju promena koje u telesnosti nastaju usled bolesti i drugih uzroka, kao i prihvatanju svih posledica koje telesne promene donose u život, poput gubitka delova tela, gubitka funkcije delova tela, gubitka kose, poremećaja odnosa u porodici i među partnerima koji iz promena telesnosti proističu, menjanja odnosa sa decom, okolinom, promena u psihičkom životu, i drugog.

Osnovni pojmovi koji se razmatraju: Кoncept „Doživljaj telesne celovitosti“; Telesni integritet; Veza ljudskog tela i čoveka u celini; Promene telesnosti usled bolesti; Privremeno i trajno narušena telesnost; Gubitak delova tela; Izmene u funkcionisanju delova tela; Gubitak kose; Poremećaji odnosa u porodici; Poremećaji partnerskih odnosa; Poremećaji odnosa sa decom; Promene u psihičkom životu; Prevazilaženje prepreka

Poruke za učesnike sa iskustvom izmenjene telesne celovitosti:

Moje telo je hram.

Moje telo je samo moje, meni dato na brigu.

Moje telo želi da ga volim. A to želim i ja.

Moje telo je dostojno moje pažnje i ljubavi.

Moje telo je dobro i pažljivo prema meni – kao i ja prema njemu.

Moje telo je borac, prekaljeno u bitkama koje smo zajedno dobili.

Moje telo nije savršeno. Volim ga ovakvo kakvo jeste, sa svim njegovim nedostacima, ožiljcima i manama.

Moje telo mi treba da budem potpun/a. Zato i dalje brinem o njemu, čuvam ga i negujem.

Moje telo je neodvojivi deo mene. I kada gubim njegove delove, gubim delove sebe. Zato se borimo zajedno, moje telo i ja, da ostanemo spojeni i podržavamo jedno drugo, sve dok traje naš zajednički život.  

Dr Marinela Šćepanović

Kontaktirajte “Centar Zdravka”

telefonom na (025) 44 00 44, ili mejlom na Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli. 

Preporuke lekara: Briga o zdravlju
Rak je izlečiv ukoliko se otkrije u ranoj fazi. Važne su redovne godišnje kontrole zdravlja kod lekara (krvna slika, biohemija, pregled stomatologa). Svaku bol prihvatite kao prijetelja, kao opomenu da se javite lekaru. Bilo kakva nova, neuobičajena promena, novi čvor na telu je razlog da potražite svog lekara.

• Radite samopregled dojki jednom mesečno, godišnje uradite pregled lekara i USG dojki, mamografiju posle 45. godine raditi na dve godine.
• Jednom godišnje je potebno uraditi ginekološki pregled, Papa test i ginekološki USG.
• Ukoliko su se promenile navike sa pražnjenjem, ili se pojava zatvora smenjuje sa retkom stolicom, ukoliko ima primesa krvi i služi u stolici odmah se javite lekaru. Jednom godišnje uradite FOBT test nakon 50. godine života.
• Pojava kašlja koja traje duže od dva meseca, iskašljavanja gustog sadržaja sa primesama krvi i otežano disanje mogu biti znak bolesti pluća.
• Ukoliko primetite jaču prebojenost mokraće, krv u mraći obavezno se javite lekaru. Ukoliko muškarac otežano bolno mokri, a mlaz bude tanak i isprekidan, mokraća bude crvena odmah se javiti lekaru.
• Ukoliko ste primetili uvećan čvor na vratu, otežano gutanje posetite lekara.

Ukoliko poznajete osobu koja ima neku od ovih tegoba, pomozite joj savetom da poseti lekara. Osvrnite se oko sebe, nekom treba Vaša pažnja.

Prim. dr Đerđi Šarić

Preporuke psihologa

Da bi ste kvalitetno vodili brigu o svom zdravlju i uspešno predupredili različite zdravstvene probleme važno je da radite na očuvanju i unapređenju kako fizičkog, tako i mentalnog zdravlja.  

• Prevladavanje stresa: Prihvatite da je stres sastavni deo savremenog života i naučite zdrave načine za prevladavnja stresa.
• Redovna fizička aktivnost: Budite fizički aktivni, šetajte, trčite, vežbajte, jer će vam te aktivnosti poboljšati ne samo fizičko, već i mentalno zdravlje.
• Zdrava ishrana: Neka vam ishrana bude uravnotežena, bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, jer to može pozitivno uticati na vaše celokupno zdravlje.
• Dovoljno sna: Kvalitetan san je ključan za mentalno zdravlje. Pokušajte da spavate 8 sati svake noći.
• Vežbajte tehnike opuštanja: Naučite da se opustite! U tome vam mogu pomoći različite tehnike opuštanja kao što su vežbe svesne pažnje (majndfulnes), meditacija, joga ili duboko disanje. 
• Održavajte socijalne kontakte: Pronađite vremena za druženje sa prijateljima i porodicom! U dobrom društvu je sve lakše, pa i problemi i tuge.
• Potražite pomoć kada je potrebno: Ako se osećate preopterećeno, bezvoljno ili imate neke druge probleme sa mentalnim zdravljem, ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć!

psiholog

Izabela Rašković

Poruka osobe lečene od maligne bolesti

Svako od nas može dobiti kancer. Pored genetske predispozicije, poznatih faktora rizika, stres je najčešći okidač razvoja bolesti.Važno je da osluškujete svoje telo, idete na  redovne kontrole zdravlja, i otkriti bolest u najranijoj fazi.

Ukoliko primetite neke promene na dragim ljudima oko Vas podstaknite ih da idu na lekarski pregled i pomozite im da spasu život. Upravo su žene iz udruženja spasile  meni život kad sam posle 12 godina od operecije raka dojke dojke dobila metastaze. Počela da kopnim, budem nezainteresovana i odsutna i sve sam pripisivala godinama i šećernoj bolesti. Ispitivanjem smo brzo došli do rezultata koji su potvrdili metastaze  na kostima.

Budno oko i  redovni odlasci na preventivne preglede  mogu spasiti Vaš život i nečiji život oko Vas.  Osim toga osvrnite se oko sebe, možda nekoma treba i vaša pažnja, podrška, pomoć, osmeh ili društvo.

Mara Dobrić,

diplomirani farmaceut u penziji

Preporuke sa radionice „Moje telo i ja“

Кratak opis radionice:  U radionici „Moje telo i ja“ polaznike upoznajemo sa značajem doživljavanja sopstvenog tela kao neodvojivog dela ljudskog bića i sa teškoćama do kojih dolazi kada se telo i telesni integritet naruše, a naročito zbog bolesti.

Cilj radionice je upoznavanje sa konceptom telesne celovitosti i razumevanjem značaja ovog koncepta za kvalitetniji život osoba obolelih od malignih bolesti, ali i drugih osoba sa narušenim telesnim integritetom.

Sadržaji radionice su usmereni na podršku polaznicima u razumevanju koncepta telesne celovitosti, razumevanju i prihvatanju promena koje u telesnosti nastaju usled bolesti i drugih uzroka, kao i prihvatanju svih posledica koje telesne promene donose u život, poput gubitka delova tela, gubitka funkcije delova tela, gubitka kose, poremećaja odnosa u porodici i među partnerima koji iz promena telesnosti proističu, menjanja odnosa sa decom, okolinom, promena u psihičkom životu, i drugog.

Osnovni pojmovi koji se razmatraju: Кoncept „Doživljaj telesne celovitosti“; Telesni integritet; Veza ljudskog tela i čoveka u celini; Promene telesnosti usled bolesti; Privremeno i trajno narušena telesnost; Gubitak delova tela; Izmene u funkcionisanju delova tela; Gubitak kose; Poremećaji odnosa u porodici; Poremećaji partnerskih odnosa; Poremećaji odnosa sa decom; Promene u psihičkom životu; Prevazilaženje prepreka

Poruke za učesnike:

Moje telo je hram.

Ja sam odgovoran/a za svoje telo.

Svoje telo čuvam, pazim i negujem.

Volim svoje telo jer je ono moje najbolje i jedino telo. 

Telo nas ne čini potpunima. Ali nam pomaže da to budemo.

Nepotpuno telo ne znači da je nepotpun ili nesavršen i čovek koji ga ima. Čovek i telo se nadopunjuju i podržavaju.

Potpuno telo ne znači da je potpun i savršen i čovek koji ga ima.

Dr Marinela Šćepanović

Kontaktirajte “Centar Zdravka”

telefonom na (025) 44 00 44, ili mejlom na Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli. 

DERMOSKOPIJA
Pregled pigmentnih tj. obojenih promena na koži kao na primer: mladeža, melanoma, aktiničnih keratoza, seboroičnih keratoza ili drugih sumnjivih promena nalik raku kože, obavlja se pomoću dermoskopije.

Dermoskopija predstavlja neinvazivnu bezbolnu metodu površinske mikroskopije kojom se bolje vide strukture kože: epiderm i derm. Ovu metodu primenjuju dermatolozi, plastični hirurzi ili onkolozi.

Postoje različiti oblici dermoskopije prema tipu dermoskopa, a koji može biti u vidu ručnog dermoskopa (najčešće), dermofota, digitalnog dermofota, stereo mikroskopa i videomikroskopa. Najčešće korišćeno uvećanje je od 10 do 20x, a kreće se od 6 do 100x. Primena različite vrste dermoskopa zavisi od opremljenosti ustanove u kojoj lekar radi.

Dermoskopija pomaže lekaru u postavljanju dijagnoze odnosno značajno unapređuje tačnost u dijagnostici pigmentnih promena odnosno melanoma.

REDOSLED PREGLEDA BOLESNIKA SA SUMNJIVIM PIGMENTNIM ILI DRUGIM PROMENAMA NA KOŽI OD STRANE LEKARA SPECIJALISTA U OKVIRU ZDRAVSTVENOG SISTEMA

1.KORAK

Ukoliko posumnjamo na promenu na koži nalik melanomu ili želimo da uradimo pregled pigmentnih ili drugih promena na koži, obraćamo se lekaru opšte prakse radi dobijanja specijalističkog uputa za pregled kod dermatologa, eventualno plastičnog hirurga ili onkologa koji rade dermoskopiju.

2.KORAK

Pregled pigmentnih promena na koži od strane dermatologa obavlja se dermoskopskim pregledom koji je praćen uzimanjem detaljne anamneze bolesnika. Redovni pregled kože za pigmentne promene savetuje se jedan put godišnje. Na osnovu kliničke i dermoskopske slike promene, dermatolog daje preporuku o daljem tretmanu u smislu:

• Praćenje promene na koži, i u kom vremenskom intervalu
• Preventivno uklanjanje promene
• Neophodna dalja dijagnostika
• Obavezno uklanjanje promene.

3.KORAK

Ukoliko je potrebno uklanjanje promene tj. biopsija, dermatolog daje instrukcije kako i kod koga ukloniti. Najčeše upućuje bolesnika plastičnom hirurgu ili onkologu uz napomenu za obaveznu histopatološku (HP) verifikaciju promene, kao i savet za širinu ekcizije odnosno širinu „odstranjenja“ promene sa zahvatanjem zdrave kože. Uklanjanje promene je takoreći bezbolno, obavlja se u lokalnoj anesteziji i traje nekoliko minuta. Savete o daljem održavanju tretiranog dela kože daje lekar koji je uklonio promenu ili dermatolog.

4.KORAK

Na dobijanje HP nalaza potrebno je sačekati najčešće 3 do 4 nedelje, kada će bolesnik tačno znati o kojoj promeni je reč: da li je benigna (dobroćudna) ili maligna (zloćudna).

HP nalaz predstavlja pregled ćelija kože uzetog biopsijom pod specijalnim mikroskopom od strane patologa koji će napisati opis ćelija i finalnu dijagnozu promene.

Tumačenje HP nalaz obavlja dermatolog, plastični hirurg ili onkolog koji prati bolesnika, daje smernice o daljem lečenju i merama prevencije.

AKCIJA ZA RANO OTKRIVANJE RAKA KOŽE – DAN MELANOMA

MAJ JE MESEC U KOME SE UPOZORAVA I OBAVEŠTAVA JAVNOST NA ZNAČAJ RANOG OTKRIVANJA MELANOMA ODNOSNO RAKA KOŽE

U maju svake godine u svetu kao i u našoj zemlji odredi se jedan dan posvećen pregledu pigmentnih promena kože organizovan od strane Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i drugim pokroviteljima. To je dan kada svi dermatolozi koji se prijave u ovoj akciji za rano otkrivanje raka kože besplatno pregledaju pigmentne promene na koži u cilju prevencije i pravovremene dijagnostike raka kože. Obaveštenje o tačnom datumu održavanja akcije pravovremeno se objavljuje putem medija.

Specifične regije tela u nastanku karcinoma kože i/ili sluznica

Perioralna i vermilion regija

Perioralna regija ili predeo kože okoline usana najčešće je praćen pojavom bazocelularnog karcinoma. Vermilion regija ili regija usana je predominantno zahvaćena skvamocelularnim karcinomom i to konkretno predeo donje usne, dok je predeo gornje usne uglavnom zahvaćen bazocelularnim karcinomom.   

        

Karcinom usana je najčešći tip karcinoma regije glave i vrata koji se predominatno razvija na granici između kože i sluznice usana. Glavni uzročnici su ultravioletni sunčevi zraci, zatim pušenje, alkohol i stanje imunskog sistema bolesnika. Najčešće oboleli su starije osobe svetle puti, često izloženi sunčevim zracima, stanovnici Mediterana, Južne Amerike, Australije i Novog Zelanda.

Prekancerozno stanje karcinoma usana predstavlja Actinic Cheilitis.

Actinic Cheilitis ili aktinični heilitis, u prevodu sunčevo oštećenje sluznice usana, je veoma često oboljenje koje se manifestuje pojavom promena nalik lišaju ili zadebljalom pločicom na usnama, koje se moraju ozbiljno ispitati i adekvatno lečiti da bi se sprečila transformacija promena u stanje karcinoma koji se manifestuje pojavom vegetantne karfiolaste pločice koja ubrzo prelazi u oblik ulceracije tj. ranice koja je bezbolna i ne zarasta.

Postavljanje dijagnoze: klinička slika, biopsija i patohistološki nalaz promene.

Terapija za početne lezije tipa aktiničnog heilitisa podrazumeva lokalnu primena na primer: retinoida, fluorouracila ili imikvimoda uz aplikaciju tečnog azota (krioterapija), dok za one forme koje ne reaguju adekvatno na lokalne tretmane kao i za uznapredovale lezije ka karcinomu potrebno je hirurško uklanjenje od strane maksilofacijalnog ili plastičnog hirurga po principu Mohs hirurgije koja podrazumeva uklanjanje samo neophodnih i zahvaćenih karcinomom slojeva tkiva da bi se sačuvalo okolno tkivo uz maksimalni kozmetski efekat. Takođe, primenjuje se i fotodinamska terapija ili iradijacija.

Periokularna regija

Periokularna regija predstavlja izrazito senzitivnu regiju predela oko očiju koja ima visoku incidencu pojave kožnih karcinoma. To je predeo očnih kapaka u kome je primarno zahvaćena regija donjeg očnog kapka, dok je ređe zahvaćena regija gornjeg očnog kapka i unutrašnji ugao očiju. Karcinomi mogu nastati iz slojeva kože, folikula dlake ili znojnih žlezda, kao što su bazocelularni, planocelularni ili Merkelovih ćelija karcinom.

Karcinom Merkelovih ćelija je redak oblik karcinoma neuroendokrinog porekla praćen visokom stopom smrtnosti. Zahvata uglavnom muškarce, starije osobe koji su izloženi hroničnom dejstvu sunčeve svetlosti i/ili su na imunosupresivnoj terapiji. Klinički se manifestuje specifičnim ljubičastim plakom ili nodulusom koji vrlo lako može biti diferencijalno dijagnostikovan kao cista, halazion (čmičak) ili bazocelularni karcinom. Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim i imunohistohemijskim nalazom.

Početne prekancerozne lezije se mogu lečiti lokalnom imunomodulatornom terapijom (gore navedenom), a kancerozne promene zahtevaju primenu hirurške terapije po Mohu, minimalno invazivna hirurška tehnika sa visokim nivom izlečenja i prevencije rekurentnih oblika uz redukciju kozmetskog oštećenja tretirane regije, posvećena kako očuvanju funkcije oka tako i očuvanju kozmetskog izgleda. U nekim slučejevima je neophodna i primena iradijacione terapije kao dodatak hirurškom lečenju.

Genitalna regija

Genitalna regija je senzitvna regija tela na kojoj mogu nastati karcinomi kože, dosta retko, najčešče kao posledica uticaja UV zraka, virusnih infekcija ili nekih kožnih stanja kao lichen sclerosus et atrophicus, lichen planus koji povećavaju rizik maligne transformacije. Manifestuju se kao pigmentne promene, mrljice braon-crne boje nalik mladežu, crvene pločice ili ulceracije. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, dermoskopije, biopsije i patohistološke slike.

Karcinom penisa se može manifestovati lokalizovanim zadebljanjem tkiva, vegetatnim karfiolostim formama, krvarenjem istih uz moguću pojavu uretralne sekrecije. Brzo i adekvatno reagovanje u uspostavljanju dijagnoze doprinose efektivnom tretmanu: lokalizovanom i/ili Mohs hirurškom tehnikom.

Vulvarni karcinom se može pojaviti na bilo kom delu spoljašnjih ženskih genitalija, dominantno na unutrašnjoj ivici usana tj. vulve. Najčešće se pojavljuje u kasnim godinama života, a može pratiti infekcije ili patološka stanja kože, kao što su lihen sclerosus ili lichen planus. Pravovremeno uspostavljanje dijagnoze uz primenu Mohs hirurške tehnike i fotodinamske terapije.

Humani papiloma virus (HPV) mogu biti triger faktori u nastanku genitalnih karcinoma. Stoga HPV vakcinacija može doprineti prevenciji infekcija koje mogu transformisati ćelije genitalne sluznice u karcinom, kako kod žena tako i kod muškaraca.

Pojava crveno-braon odnosno hiperpigmentovanih slivenih papula predela perineuma ili prepucijuma ukazuje na maligne promene tipa Bowen papulosis, a eritematozne glatko sjajne aree predela vulve ili penisa, ukazuju na visokog rizika prekancerozne intraepitelijane lezije tipa Erythroplasia of Queyrat, povezane sa tipom HPV-16.

Genitalne bradavice

Obuhvataju tri različite varijante bradavica koje su veoma kontagiozne i najbolje rastu u vlažnoj i toploj sredini genitalne i perianalne sluznice:

1- condylomata acuminata - klasične karfiolaste hiperkeratotične bele papule koje rapidno rastu i slivaju se međusobno, lokalizovane predela labia minora kod žena, koronalnog sulkusa penisa kod muškaraca, perianalne i oralne regije (obraz, jezik, nepce) uzrokovane tipovima HPV-6 i -11, dok tip HPV-13 uzrokuje fokalnu epitelijalnu hiperplaziju ili Heck-ovu bolest, verukozni karcinom.

2- condylomata plana - ravne bradavice koje zahvataju cerviks kod žena, visoko rizični tipovi HPV-16 ili -18 koji su udruženi sa nastankom cervikalnog karcinoma, a kod muškaraca zahvataju prepucijum.

3- gigantske genitalne bradavice - velike, destruktivne tumorske formacije koje se nazivaju tumori Bushcke-Löwenstein, lokalizovane perianalno i ispod prepucijuma.

Preventiva: zaštitu pruža profilaktična HPV vakcina bazirana na partikulama nalik virusu u smislu prevencije genitalnih bradavica udruženih sa vulvarnim, vaginalnim i cervikalnim kancerom, i to ukoliko se primeni pre prvog seksualnog kontakta u razdoblju između 9-13 godina.

Laboratorijske analize: detekcija i genotipizacija virusa HPV testom; cervikalni Papa test otkriva abnormalne ćelije koje ukazuju na postojanje HPV.

Lokalna terapija za genitalne, analne ili intraanalne bradavice:

• citotoksična terapija: 0.5% podofilotoksin rastvor ili 0.15% krem, 1% cidofovir;
• imunomodulatori: 5% imikvimod krem, intraleziona imunoterapija;
• terapija fizičke destrukcije: krioterapija (tečni azot), 70-90% rastvor trihlorsirćetne kiseline; CO₂ laser; hirurške tehnike tipa kiretiranja ili elektrokauterizacije.

Ekstramamarni oblik Padžet-ove bolesti je izuzetno retko dermatološko stanje kože koje najčešće zahvata vulvu, zatim perineum, perianalnu sluzokožu, skrotum ili penis. Manifestuje se crvenim pečatima koji mogu biti erodovani, ulcerozni ili nalik ekcemima. Predominira kod starijih žena koje su šezdeset do osamdeset godina starosti. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, dermoskopije, biopsije i patohistološke slike. Pravovremeno uspostavljanje dijagnoze je imperativ da se na vreme primeni hirurško lečenje.

Amelanotičan melanom

Amelanotičan maligni melanom je veoma retka podvrsta melanoma sa veoma malo ili bez pigmenta prilikom inspekcije kože. Predstavlja 2-8% svih malignih melanoma. Lokalizuje se na koži izloženoj sunčevoj svetlosti, posebno kod starijih ljudi sa oštećenom kožom usled dejstva UV zraka sunčeve svetlosti koja može imati brojne aktinične promene na telu.

Dijagnoza se postavlja dermoskopskim pregledom uz detaljnu anamnezu, kliničko ispitivanje, uz predostrožnost lekara da uvek postoji mogućnost da se kod nespecifičnih eritematoznih lezija može  “potkrasti“ i amelanotični melanom koji nema specifične karakteristike melanoma, prevashodno nema pigment (braon ili crnu boju). U diferencijalnoj dijagnozi mogu biti nevus, lentigo, bazocelularni karcinom, Padžetova ili Bowen-ova bolest, dermatofibrom, piogeni granulom ili hemangiom.

Dr sc.med. Ivana Dunić
spec. dermatovenerologije i angiologije

U vremenu dominacije društvenih mreža, raznih aplikacija za  informisanje, (samo)zabavu i “popunjavanje” vremena (sve je na klik i sve je lako dostupno) čini se da je usamljenost opšti i veoma rasprostranjen fenomen koji “guta” savremenog čoveka. Međutim, usamljenost kod osoba koje se suočavaju sa malignim oboljenjima i često zahtevnim, složenim procedurama lečenja, ima drugačiji kvalitet. Pre rasvetljavanja specifičnosti usamljenosti kod osoba koje se suočavaju sa malignim bolestima važno je razmotriti fenomen usamljenosti uopšte.

Usamljenost se može odrediti i kao subjektivno osećanje nedostatka socijalne povezanosti i bliskosti. Činjenica je osećanje  usamljenosti nije uvek povezano s objektivnim brojem socijalnih kontakata ili odnosa, već pre sa kvalitetom i dubinom tih odnosa tačnije zadovoljstvom odnosima. Da bismo bolje razumeli ovaj fenomen važno je ukazati na nekoliko ključnih aspekata određenja usamljenosti:

Prvi aspekt, subjektivno osećanje: Usamljenost je pretežno subjektivno iskustvo. To znači da je ključni element usamljenosti osećaj da odnosi nisu “dovoljno dobri” (u smislu zadovoljavajući i ispunjavajući) čak i ako osoba ima mnogo poznanika, prijatelja ili članova porodice i rasprostranjenu društvenu mrežu kontakata.

Drugi aspekt, nedostatak kvalitativne povezanosti: Kao što već navedeno, osećaj usamljenosti često nastaje kada ljudi osećaju da većina društvenih interakcija koje imaju nisu dovoljno zadovoljavajuće ili ispunjavajuće. Usamljeni ljudi često osećaju kao da su njihovi odnosi površni, formalni, nesigurni, rečju nezadovoljavajući. (“imam stotinu prijatelja na fejsbuku ali ko bi bio istinski tu za mene ako mi je potrebno”?).

Treći, emocionalni i psihološki uticaji: Usamljenost može imati značajne emocionalne i psihološke posledice, kao što su osećaj tuge, patnje, krivice, anksioznosti, depresije, bespomoćnosti  i beznadežnosti što, sa druge strane može uticati na mentalno zdravlje i opšte blagostanje.

Četvrto, važno je razlikovati usamljenost i socijalnu izolaciju: Dok socijalna izolacija označava stvarni, objektivni  nedostatak socijalnih kontakata, usamljenost se odnosi na osećaj nedostatka kvalitetnih, bliskih i podržavajućih veza, čak i u prisustvu drugih ljudi.

Peto, usamljenost ima određenu dinamiku i varijacije: Usamljenost može biti privremena ili dugotrajna, ali se može i menjati u zavisnosti od različitih okolnosti i životnih faza. Takođe, može se razlikovati u intenzitetu i manifestovati se na različite načine kod različitih ljudi.

Šesto, razlikuju se dve komponente usamljenosti:

• Emocionalna usamljenost: Osećaj nedostatka bliskih, povezujućih, podržavajućih odnosa koji donose zadovoljstvo i radost susreta i razmene.
• Socijalna usamljenost: Osećaj nedostatka šire socijalne mreže ili društvenih kontakata.

Istraživanja o usamljenosti kod onkoloških pacijenata ukazala su  na nekoliko važnih nalaza o tome kako usamljenost utiče na njihove živote i na opšte subjektivno blagostanje i kvalitet života. Usamljenost kod onkoloških pacijenata često je povezana s višim  nivoima stresa, anksioznosti i depresije. Sa druge strane, osećaj izolacije može dodatno pogoršati simptome depresije i anksioznosti, što značajno otežava emocionalni i fizički oporavak. Usamljenost takođe značajno smanjuje i narušava kvalitet života kod pacijenata obolelih od malignih bolesti što podrazumeva  smanjenje opšeg blagostanja, povećanje osećaja bespomoćnosti i smanjenje zadovoljstva životom. Neka istraživanja sugerišu da usamljenost može imati direktne negativne efekte na fizičko zdravlje, uključujući slabljenje imunološkog sistema i lošije ishode lečenja. Usamljenost može takođe otežati pridržavanje medicinskih saveta i terapija. Onkološki pacijenti koji se osećaju usamljeno često imaju manje socijalne podrške od očekivane i željene  podrške i slabije socijalne mreže. Ovo može biti posledica fizičkih simptoma, ograničenja u društvenim aktivnostima, i neretko  smanjenja socijalnih kontakata zbog stigme ili osećaja da opterećuju druge. Generalno, istraživanja sugerišu da je usamljenost onkoloških pacijenata važno sagledavati kao deo holističkog pristupa lečenju sa ciljem da se poboljšaju  ishodi, uspešnost lečenja ali i kvalitet života pacijenata.

Iskustva iz prakse psihoterapijskog rada sa osobama obolelim od malignih bolesti (različitog pola, starosti, socijalnog statusa, lokalizacije bolesti) pokazuju da je u našoj zemlji ( a posebno u manjim sredinama) stigma (diskriminacija) prema onkološkim pacijentima još uvek nedopustivo visoka. Upravo stigmatizacija može negativno da utiče na mentalno zdravlje pacijenata i da dodatno pojača doživljaj usamljenosti i izazove (samo)izolaciju osoba koje se suočavaju sa malignim oboljenjima kao obliku suočavanja sa pretećim, neempatičnim okruženjem.

I za kraj, kako pomoći pacijentima da se izbore sa usamljenošću.

Dobro organizovana podrška i intervencije -  efikasne strategije za smanjenje usamljenosti uključuju pružanje emocionalne podrške u skladu sa individualnim potrebama pacijenata, psihološko savetovanje i osnaživanje samopouzdanja i učenje asertivnosti i funkcionalnim strategijama prevladavanja, grupne terapije i ciljano jačanje socijalnih mreža.Udruženja pacijenata, udruženja psihoterapeuta i društvene grupe  su važan resurs u pružanju pomoći i smanjenju osećaja izolacije kod pacijenata.

Prilagođene i dobro osmišljene intervencije – istraživanja su pokazala značaj prilagođenih i isplaniranih intervencija koje uzimaju u obzir individualne potrebe pacijenata. Pristupi koji uključuju i online podršku i fizičke susrete (individualne, grupne susrete, kreativne radionice, različite kreativne aktivnosti) mogu biti efikasni u borbi protiv usamljenosti kod onkoloških pacijenata.

Značaj komunikacije - otvorena komunikacija sa porodicom, prijateljima i zdravstvenim radnicima može pomoći pacijentima da izraze autentična osećanja i potrebe.

Sa druge strane ponuditi  društvo (prisustvo, zajedničke aktivnosti), pomoć i podršku onkološkim pacijentima može biti od velike važnosti, ali je bitan pažljiv, odmeren i primeren pristup s obzirom na njihove specifične  aktuelne potrebe i emotivno stanje. Evo nekoliko saveta kako se podrška može  učiniti na obazriv i efikasan način: (prilagođeno prema standardima IPOS-a, (International psycho-oncology society).

1. Budite Empatični i Pristupačni

• Pokažite razumevanje: Prepoznajte i validirajte njihova osećanja  i iskustva. Jednostavan izraz kao što je “Razumem da je ovo teško za tebe” može puno značiti.
• Budite tu: Pokažite da ste dostupni i spremni da slušate, bez nužnosti da odmah pružate rešenja ili savete.

2. Ponudite Konkretnu Pomoć

• Ponudite specifične opcije: Umesto da kažete “Ako ti treba nešto, javi mi”, ponudite konkretne oblike pomoći, poput “Mogu da ti donesem obrok” ili “Mogu da ti pomognem oko kućnih poslova”, “Mogu sa tobom kod lekara” i sl.
• Pomozite sa organizacijom: Ponudite pomoć u organizovanju poseta lekaru, prevozu, ili vođenju evidencije o terapijama i lekovima.

3. Prilagodite Pomoć

• Razgovarajte o potrebama: Pitajte ih šta im je najpotrebnije ili kako možete najviše pomoći. Oni najbolje znaju šta im je potrebno u datom trenutku.
• Prilagodite se njihovim potrebama: Ako su umorni ili imaju specifične simptome, prilagodite svoje ponuđene usluge ili podršku tome.

4. Pružite Emocionalnu Podršku

• Budite prisutni: Provedite vreme sa njima ako to žele. Ponekad je najvažnija stvar koju možete učiniti biti prisutan i pružiti društvo.
• Izbegavajte nespretne komentare: Izbegavajte davanje neprimerenih saveta ili pokušaje da “popravite” situaciju, fokusirajte se na podršku i razumevanje.

5. Pomoć u svakodnevnim aktivnostima

• Nabavka i priprema hrane: Pomoć u pripremi obroka ili nabavci namirnica može biti vrlo korisna.
• Upravljanje kućnim poslovima: Ponudite pomoć u čišćenju, pranju veša ili drugim kućnim poslovima.

  ---

 Autorka: Prof. dr Tamara Klikovac, redovna profesorka na Odeljenju za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, porodični i REBT terapeut

 

“Kretanje je glavni izvor zdravlja. Nepokretljivost je njegov grob. Kretanje može zameniti mnoge lekove, ali svi lekovi zajedno ne mogu zameniti kretanje. Pešice ići, znači dugo živeti.” (Tiso- francuski lekar).

Kretanje je, pored ishrane, jedan od preduslova dobrog zdravlja.

Rekreacija potiče iz najstarijeg vremena ljudske istorije. Sama reč potiče od latinske reči “recreorare”, sto znači ponovno stvaranje, obnavljanje osveženje…u najširem smislu te reči.
Kroz istoriju se elementi sportsko zabavih ektivnosti prikazuju kroz crteže, reljefe, skice iz kritomikenske kulture ( izmedju 2000 – 1000 g.p.n.e ) u robovlasničkoj Grčkoj u Olimpijske igre pa i kroz doba feudalizma i renesanse sve do savremenog doba.

Zbog brzog razvitka nauke i tehnike, sve veće primene mehanizacije i automatizacije u procesu rada smanjuje kretanje čoveka, ugrožava se zdravlje. Neaktivnost ubrzava procese starenja. Redovnim vežbanjem smanjuje se rizik od nastanka srčanih oboljenja, povišenog pritska, gojaznosti, šećerne bolesti, osteoporoze, depresije, karcinoma debelog creva i mnogih drugih oboljenja.

Srčani mišić radi kao pumpa, odredjenim ritmom od 80- 90 otkucaja u minuti. Za vreme minuta ono izbaci u proseku oko 5 litara krvi. Fizičkim vežbanjem srčani mišić se postepeno adaptira na veći priliv krvi i dovodi do razvoja snažnijih otkucaja što ga čini znatno otpornijim.
Krvni pritisak tj. pritisak krvi na zidove krvnih sudova pod uticajem fizičke aktivnosti postaje stabilniji, bez varijacija, niži.

Pluća odgovaraju na fizičku aktivnost tako što se stimuliše broj udaha, izdaha, čime se pojačava njihova elastičnost. Povećava se unos kiseonika O2, a izbacuje ugljen- dioksid CO2, koji nastaje kao raspadni produkt u organizmu. Samim tim se organizam snabdeva dovoljnim količinama kiseonika što je veoma bitno za jedan od najosetljivijih sistema organizma, sistema pod čijim uticajem rade ostali organski sistemi- nervni sistem.

Kretanjem se snaži odbrambeni sistem organizma. Npr. smanjuje se nivo hormona stresa, kortizola, a povećava se oslobadjanje serotonina, poznatog pod imenom “hormon sreće.”

Svaki organizam je individualan. Bitno je pratiti ritam svog tela. Najbolje vreme za rekreaciju je na početku dana. U vremenskom rasponu od 7 do 10 časova organizam je zbog povišenog nivoa kortizola najspremniji za napor. Jutarnjim vežbama se njegov nivo snižava, a samim tim se suprimiraju stres i zabrinutost, lakše se podnose napetost i nervoza tokom dana. Biološki ritam ne opravdava vežbanje posle 20 časova, jer se tada intenzivnijim kretanjem oslobadja katokolamin, supstanca koja otežava odmor i nepotrebno uzbudjuje i opterećuje nervni sistem.
Svaki dan počinje budjenjem. Nikako ne treba naglo ustajati iz ležeceg položaja u postelji, jer organizam još uvek nije pripremljen za nagle pokrete iz stanja snivanja. Poželjno je još za vreme ležanja početi istezanje tela i vežbe disanja koristeci trbušne mišiće. Vrat stimulisati aktivnim i pasivnim pokretima. Pridizanje treba početi postavljanjem tela u bočni položaj, spustajuci noge lagano kraj kreveta ka podu i ne koristeći se trbušnom i ledjnom muskulaturom nego podupirući se rukama, postepeno dovesti telo u sedeći položaj, sa savijenim vratom (približiti bradu prema grudnoj kosti) da se izbegne vrtoglavica. U tom položaju se zaustaviti oko minut vremena, a pri tom i dalje vršiti istezanje ruku, nogu i vrata. Iz sedećeg u stav stajanja prelaziti polako. U tom stavu neophodno je pravilno ventilirati organizam, dubokim, polakim uzdahom koji se prati podizanjem ruku visoko iznad glave, istezanjem mišića grudnog koša, a potom laganim izdahom u potpunosti praćenim spuštanjem ruku uz telo tj. u prvobitni stav. Ove vežbe ponoviti nekoliko puta i tim je organizam spreman za dalje aktivnosti.
Za svakodnevno dobro stanje organizma poželjno je vežbati bar 30 minuta uz petominutno zagrevanje pre, i petominutno opuštanje posle vežbanja.

Neutrenirani organizam je najbolje adaptirati kraćim šetnjama, trajanja po 30 minuta dnevno, a zatim povećavati trajanje na jedan čas dnevno u početku najmanje tri puta nedeljno, a potom 5- 7 puta u toku nedelje. Intenziviranje treninga zavisi od mogućnosti organizma.
Svaki trening bi trebao da se održi u granicama aerobnog vežbanja, i naravno prestati sa vežbanjem oseti li se nelagodnost, bol u grudima, nesvestica, kašalj ili ako oporavak traje duže od pet minuta.

Pre nego što se odlučite na bilo kakav vid fizičke aktivnosti, bilo bi poželjno konsultovati svog lekara.

Fizička aktivnost ima izuzetno povoljan uticaj na poboljšanje funkcija svih organa, odbrambenih sposobnosti organizma od mnogih oboljenja i povreda. Istovremeno povećava psihičku spremnost i obezbedjuje lepši i perspektivniji način života. I naravno, rezultati zavise od vrste, motivacije i vremenskog perioda koji je posvećen vežbanju.

Vegetarijanska ishrana podrazumeva ishranu u kojoj se koriste namirnice biljnog porekla, mleko i mlečni proizvodi, a izostavljeni su meso, mesne prerađevine i riba. Sama reč vegetarijanstvo potiče od latinske reči „VEGETUS” što znači zdrav ili prirodan. To je bila prva ishrana zabeležena u istoriji čoveka. Voće, povrće, žitarice, jezgrasto voće i sve dobijeno iz kontrolisane organske proizvodnje, pruža nam najzdraviju ishranu.

Maligne bolesti su ubica broj 2 u savremenom svetu i Vojvodini. Nagli porast je zabeležen u poslednje dve decenije. Nažalost, sve je veći broj obolele dece i omladine. Postoji niz načina na koji nam zdravi izbori pomažu da sprečimo rak.

U SAD se procenjuje da se oko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od raka može pripisati lošim navikama u ishrani.

Najmanja incidenca malignih bolesti je u Indiji, na Tajlandu i Kini. Samo u Indiji ima preko 500 miliona vegetarijanaca.

Dugogodišnja ispitivanja na vegetarijancima, pokazala su da oni generalno, ređe obolevaju od svih malignih bolesti.

Vegetarijanci u odnosu na nevegetarijance imaju nižu učestalost raka debelog creva, pluća, dojke, prostate, mokraćne bešike. Biljna hrana sadrži supstance koje imaju preventivno-terapijsko dejstvo na maligne bolesti. To su: antioksidansi koji se nalaze u voću, zelju, žitaricama i mahunarkama (vitamin C, E, beta-karotin, Se, Zn, koenzim Q, glutation), fitohemikalije koje deluju na dva načina, kao blokirajuća jedinjenja na kancerogene agense, sprečavajući njihovo dejstvo na normalne ćelije i kao supresivna jedinjenja koja deluju na izmenjene ćelije, sprečavajući njihov prelazak u maligne ćelije. Hrana bogata ovim faktorima je povrće pod nazivom krstašice (kupus, kelj, kelj pupčar, karfiol, brokule, keleraba, uljana repica, kineski kupus, začinsko bilje, ren, rotkva crna-bela, rotkvice). U krstašicama se nalaze indoli, koji snižavaju serumske nivoe estrogena. Smatra se da rak dojke nastaje usled povećane stimulacije dojke estrogenima (ženskim polnim hormonima). Istraživanja su pokazala da vegetarijanke imaju niži serumski i urinarni nivo estrogena. Građevinski materijal za sve polne hormone i estrogen, jeste holesterol. Sve vrste mesa sadrže holesterol. Ako ga unosimo u organizam, onda će se u nadbubrežnim i polnim žlezdama stvarati veća količina hormona, što povećava šansu za razvoj raka. Vegetarijanke-devojčice dobijaju prvu menstruaciju kasnije u odnosu na nevegetarijanke i usled toga imaju manji rizik za rak dojke zbog manje izloženosti estrogenu u toku života. Soja sadrži fitoestrogene koji imaju antikancerogene efekte kada je u pitanju rak dojke, prostate, debelog creva, pluća i želuca. Izoflavoni soje imitiraju dejstvo tamoksifena (leka koji se daje kod hormon-zavisnog raka dojke). Dijetska vlakna su isključivi sastojci biljne hrane (meso, mleko i jaja ih ne sadrže). Najbogatiji izvori su povrće, integralne žitarice, voće i mahunarke. Ona vezuju vodu i tako razređuju kancerogene materije u stolici, istovremeno ubrzavaju pasažu creva i time smanjuju vreme kontakta kancerogenih materija u stolici sa sluzokožom debelog creva.

Odsustvo dimljenih namirnica u vegetarijanskoj ishrani (šunke, kobasice i životnjskih masnih kiselina) doprinose prevenciji raka debelog creva. Pored toga vegetarijanci ne koriste gvožđe iz hema (koje se nalazi u mesu) i za koje je dokazano da vodi formiranju visoko citotoksičnih faktora povećavajući rizik za rak creva. Do sada u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj raka debelog creva kod vegetarijanaca. Termički obrađeno meso, na roštilju, sadrži kancerogenu supstancu benzopiren koja se nalazi na površini mesa. U jednom kilogramu šnicle ima benzopirena jednako količini prisutnoj u 600 cigareta. Međutim i vegetarijanci moraju biti oprezni sa upotrebom margarina i prženja na ulju, pošto su to transformisani oblici NZMK koji imaju kancerogeni efekat (lipidni peroksidi). Zato je zdravije koristiti nerafinisana, hladno ceđena ulja. Kao primer, ispitivanja su pokazala da maslinovo ulje, hladno ceđeno, smanjuje rizik od raka dojke za 25%. Efikasnost hladno ceđenog ulja je u enzimima koji se uništavaju zagrevanjem biljne hrane iznad 40° C. Enzime, možemo naći samo u živoj, nekuvanoj hrani, ne mogu se industrijski proizvoditi i uvećavaju sposobnost odbrane od bolesti.

Vegetarijanci se lišavaju i onkogenih virusa (izazivača raka), čiji su rezervoar pernata živina, pogotovo ako se gaji na farmama i hrani koncentratima tj. veštačkom hranom.

Beli i crni luk stimulišu imuni sistem u odbrani od raka. Ahoin, sastojak belog luka, toksičan je za maligne ćelije. Sumporna jedinjenja iz belog luka, povećavaju aktivnost makrofaga i T-limfocita, koji su zaduženi za uništavanje tumorskih ćelija. On kao antibiotik uništava bakterije koje učestvuju u stvaranju raka debelog creva. Takođe deluje i na bakteriju Helicobacter pylori, koja dovodi ne samo do čira na želucu, nego i učestvuje u nastanku raka želuca.

Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, posete lekaru i bolnici i troškovi u vezi sa time, bili bi mnogo manji kada bi se sprovodila bolja preventiva protiv bolesti raka.

Najnoviji stav vodećih svetskih stručnjaka glasi: „ Dobro planirano vegetarijanstvo prikladno je za sve stadijume čovekovog životnog ciklusa, uključujući trudnoću, period dojenja, kao i sve periode detinjstva.

Vegetarijanska ishrana, sem u prevenciji malignih bolesti, može da posluži i u prevenciji mnogih drugih bolesti kao što su povišeni krvni pritisak, šlog, šećerna bolest, koronarne bolesti srca, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, kamena u žuči i mokraćnim organima, demencije itd.

Dr. Ljiljana Kiridžić
Spec. medicine rada

Pušenje je bolest zavisnosti u nivou heroinske , kokainske, amfetaminske i kanabisne. Pušenje ugrožava zdravlje! U trudnoći ono izaziva promene na DNK, rađanje dece sa manjom telesnom težinom, smanjenog imuniteta i telesnim nedostacima. Deca pušača češće oboljevaju od respiratornih bolesti, sklona su alergijskim bolestima, infekcijama i upalama srednjeg uha, astmi, reumatskim bolestima, srčanim bolestima, kožnim bolestima, smanjene su inteligencije, agresivna i tvrdoglava. Duvanski dim sadrži 4000 hemijskih elemenata: nikotin ( izaziva zavisnost), katranske smole ( kancerogene), diosin ( kancerogen, te doprinosi genetskim mutacijama reproduktivnim i moždanim oštećenjima), ugljen- monoksid, amonijak, olovo, živu, naftalin, hidrocijanid ( gas korišćen u gasnim komorama)...

Mnogobrojne su bolesti izazvane pušenjem: plućne, srčane ( aritmije, koronarne, sklonost infarktu), gastrointestinalne, bolestin očiju ( katarakta, makularna degeneracija), kožne, maligne. Ono izaziva poremećaj kvaliteta sna, gubitka čula mirisa, kvarenje zubi, impotenciju. Pasivno pušenje uvećava rizik od Ca dojke žena 68% kod mlađih od 50 godina, a 120% kod žena posle meno pauze. Životni vek pušača smanjen je za 5-8 godina. I kod nepušača koji su u kontaktu sa pušačima duvanski dim izaziva kašalj, glavobolju, iritaciju očiju, kijanje, mučninu, grebanje u grlu, probleme sa disanjem, nepravilan rad srca. U odvikavanju od pušenja pomoćiće Vam da naglo prestanete sa ovom navikom, da neskrivate cigarete, duboko disanje, svakodnevno vežbanje, grickanje semenki od bundeve, suncokreta, šargarepe, više korišćenja svežeg voća, češće tuširanje, izbegavanje alkohola, kafe, jako začinjene hrane, izbegavanje visoko rizičnih situacija ( druženje sa pušačima). Možete koristiti lekove za odvikavanje od pušenja pod nadzorom lekara ( Zyban tablete, žvakaće gume, flastere sa nikotinom ili se uključiti u program petodnevnog odvikavanja od pušenja po metodi dr. J. Wayne Mc. Farland). U mnogim zemljama u svetu poštuje se zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama kao i na javnim mestima: Irska, Holandija, Grčka, Švedska, Velika Britanija, Slovenija, Italija ( u Napulju i Veroni zabranjeno je pušenje i u parkovima), SAD. U Butanu ( Azija) svuda je zabranjeno pušenje. Kazne iznose od 27,5€ do 3000€. U Grčoj se sprovodi i zatvorska kazna od 3 meseca ukoliko se ne poštuju zakonske mere.

Prema podacima iz središta EU oko 650.000 građana EU svake godine umire od bolesti koje se dovode u vezu sa pušenjem dok najmanje još 19.000 građana umire od pasivnog pušenja. U proseku svaka sedma smrt u Evropi može se pripisati duvanu. Pušenje će ubiti milijardu ljudi tokom 21. veka. Učinimo nešto! Jer ubrzo nakon prestanka pušenja osetićete korisne efekte u vidu lakšeg disanja, poboljšanja cirkulacije, normalnog rada srca, vratiće Vam se ukus i miris za hranu, imaćete više novca kojim će te moći kupiti korisnije stvari i obradovati Vašu decu i porodicu.

Krenite u zdrav život bez duvanskog dima!

Dr. Ljiljana Kiridžić, spec. med. rada

GODINAMA SE LJUDIMA GOVORI DA JE HEMOTERAPIJA JEDINI NAČIN DA SE POKUŠA ( „POKUŠATI“ JE PRAVI IZRAZ) ELIMINACIJA RAKA. DŽON HOPKINS GOVORI DA POSTOJI I DRUGI NAČIN.

Kako se nositi sa rakom prema Džonu Hopkinsu?

Svaka osoba poseduje ćelije raka u svom organizmu. Ćelije raka se ne mogu identifikovati standardnim testovima, sve dotle dok ne dostignu broj od nekoliko milijardi. Kada lekari kažu pacijentu da više nema malignih ćelija, posle terapije, to samo znači da se testom ne mogu identifikovati ćelije raka, jer je njihov broj smanjen na nivo koji se ne može registrovati.

Ćelije raka se pojavljuju u životu svakog čoveka 6 do 10 puta.

Kada je imuni sistem čoveka dovoljno jak, ćelije raka se uništavaju i sprečava se njihovo umnožavanje.

Kada osoba ima rak to nagoveštava da je došlo do smanjenja hranjljivih materija. Razlozi se mogu tražiti u genetici, životnoj sredini, hrani ili načinu života.
Da bi se ovo smanjenje nadoknadilo, potrebno je promeniti ishranu kako bi se poboljšao imuni sistem.

Hemoterapija podrazumeva uništavanje ćelija raka, ali takođe uništavanje i zdravih ćelija u koštanoj srži i digestivnom traktu, a takođe može doći da oštećenja jetre, bubrega, srca, pluća i dr.

Zračenjem se, pored uništavanja ćelija raka, sagorevaju i oštećuju i zdrave ćelije i organi.

U početku se hemoterapijom ili zračenjem smanjuje veličina tumora. Međutim, daljom primenom hemoterapije i zračenja, nema više rezultata kod eliminacije tumora.

Kada u organizmu ima previše toksina nastalih hemoterapijom i zračenjem, imuni sistem je poljuljan ili uništen, što dovodi do toga da osoba postaje podložna raznim vrstama infekcija i drugiM komplikacijama.

Hemoterapija i zračenje može da dovede do mutacije ćelija koje postaju rezistentne i teško ih je uništiti. Operacijom se takođe može uzrokovati širenje ćelija raka.

Preporučuje se da ćelije raka ne treba hraniti i tako podsticati njihovo umnožavanje.

Šećer hrani ćelije raka. Izbacite šećer i time ćete odstraniti vrlo značajnu hranu ćelijama raka. Zamene za šećer su takođe štetne. Bolje su prirodne zamene u vidu meda ili melase, ali u vrlo malim količinama. Kuhinjska so poseduje štetne dodatke koji joj daju belu boju. Umesto nje preporučuju se Bragove amino-kiseline ili morska so.

Mleko podstiče organizam da proizvodi sluz, pogotovo u digestivnom traktu. Sluz hrani ćelije raka. Izbacivanjem mleka i zamenom sa nezaslađenim soja mlekom, ćelije raka će „gladovati“

Ćelije raka bujaju u kiselom okruženju. Mesna dijeta je kisela i bolje je jesti ribu i malo piletine nego junetinu i svinjetinu.. Meso takođe sadrži životinjske antibiotike, hormone rasta i parazite, koji su svi štetni, pogotovo za obolele od raka.

Dijeta koja se sastoji od 80% svežeg povrća i sokova, žitarica, klica, jezgra i malo voća stvoriće alkalnu sredinu u organizmu. 20% ishrane može biti kuvana hrana, uključujući pasulj. Sokovi od svežeg povrća proizvode žive enzime, koji se lako apsorbuju i dospevaju na ćelijski nivo u roku od 15 minuta, čime se hrani i podstiče razvoj i rast zdravih ćelija. Da biste omogućili živim enzimima da stvaraju zdrave ćelije, pokušajte da pijete sveže sokove od raznog povrća uključujući klice od pasulja. Jedite sirovo povrće 2 do 3 puta na dan. Enzimi se uništavaju na temperaturi od 40˚C.

Izbegavajte kafu, čaj, čokoladu jer imaju visok nivo kofeina. Zeleni čaj je mnogo bolji i ima sastojke koji pomažu borbu protiv raka. Treba piti ne zagađenu ili filtriranu vodu da bi se izbeglo kinzumiranje toksina i teških metala, koje sadrži voda iz slavine. Destilovana voda je kisela i treba je izbegavati.

Proteini iz mesa se teško vare i potrebno je mnogo enzima za varenje. Nesvarena hrana ostaje u utrobi i uzrokuje stvaranje dodatnih toksina.
Zidovi ćelija kancera prekriveni su otpornim proteinom. Uzdržavanjem od konzumiranja mesa oslobađa se više enzima, koji napadaju proteinske zidove ćelija raka i omogućavaju prodor odbrambenih ćelija koje uništavaju ćelije raka.

Neke materije podižu imuni sistem (IP6, flor, antioksidanti, vitamini, minerali EFA i dr.) i omogućavaju da odbrambene ćelije organizma uništavaju ćelije raka. Vitamin E omogućava ubijanje ćelija raka, što predstavlja normalnu reakciju organizma u uklanjanju oštećenih, nepoželjnih i nepotrebnih ćelija.

Rak je bolest uma. tela i duha. Aktivan i pozitivan um pomaže u savladavanju raka. Bes, netolerancija i gorčina stvaraju u telu stres i kiselost. Negujte duh ljubavi i praštanja. Naučite da se opustite i uživate u životu.

Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Telesne vežbe i duboko disanje dopremaju više kiseonika do ćelija. Terapija kiseonikom obezbeđuje uništavanje ćelija raka.

MOLIM VAS PROSLEDITE OVO LJUDIMA DO KOJIH VAM JE STALO

MOLIM VAS PROČITAJTE I OVO:

Ne koristite plastičnu ambalažu
Ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama
Ne koristite plastične sudove u mikrotalasnoj rerni.

Džon Hopkins je ovo napisao u svojim novijim člancima. Ovo je takođe dostavljeno i Vojnom medicinskom centru Valter Rid. Hemijski element Dioxin uzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizama. Zato ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Skoro je dr Edvard Fudžimoto, velnes menadžer u bolnici Kastl, govorio na televijiji o zdravstvenim rizicima. Tada je govorio o dioksinu i njegovom štetnom dejstvu na ljude. Rekao je da ne smemo grejati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnim sudovima. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrejati u nečem drugom.

Papir se može koristiti ako znate od čega je izrađen. Ipak je najsugurnije koristiti vatrostalno staklo. On je takođe podsetio da su neki restorani brze hrane zamenili plastičnu ambalažu sa papirnom. Dioksin je bio jedan od razloga.

Takođe je podvukao da je plastična ambalaža jednako opasna i ako se koristi za poklapanje suda u kome se greje hrana u mikrotalasnoj pećnici. Umesto plastike, upotrebite papir za pokrivanje hrane u mikrotalasnoj pećnici.

OVAJ ČLANAK MORATE POSLATI SVAKOM KO VAM ZNAČI NEŠTO U ŽIVOTU