Vegetarijanska ishrana podrazumeva ishranu u kojoj se koriste namirnice biljnog porekla, mleko i mlečni proizvodi, a izostavljeni su meso, mesne prerađevine i riba. Sama reč vegetarijanstvo potiče od latinske reči „VEGETUS” što znači zdrav ili prirodan. To je bila prva ishrana zabeležena u istoriji čoveka. Voće, povrće, žitarice, jezgrasto voće i sve dobijeno iz kontrolisane organske proizvodnje, pruža nam najzdraviju ishranu.
Maligne bolesti su ubica broj 2 u savremenom svetu i Vojvodini. Nagli porast je zabeležen u poslednje dve decenije. Nažalost, sve je veći broj obolele dece i omladine. Postoji niz načina na koji nam zdravi izbori pomažu da sprečimo rak.
U SAD se procenjuje da se oko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od raka može pripisati lošim navikama u ishrani.
Najmanja incidenca malignih bolesti je u Indiji, na Tajlandu i Kini. Samo u Indiji ima preko 500 miliona vegetarijanaca.
Dugogodišnja ispitivanja na vegetarijancima, pokazala su da oni generalno, ređe obolevaju od svih malignih bolesti.
Vegetarijanci u odnosu na nevegetarijance imaju nižu učestalost raka debelog creva, pluća, dojke, prostate, mokraćne bešike. Biljna hrana sadrži supstance koje imaju preventivno-terapijsko dejstvo na maligne bolesti. To su: antioksidansi koji se nalaze u voću, zelju, žitaricama i mahunarkama (vitamin C, E, beta-karotin, Se, Zn, koenzim Q, glutation), fitohemikalije koje deluju na dva načina, kao blokirajuća jedinjenja na kancerogene agense, sprečavajući njihovo dejstvo na normalne ćelije i kao supresivna jedinjenja koja deluju na izmenjene ćelije, sprečavajući njihov prelazak u maligne ćelije. Hrana bogata ovim faktorima je povrće pod nazivom krstašice (kupus, kelj, kelj pupčar, karfiol, brokule, keleraba, uljana repica, kineski kupus, začinsko bilje, ren, rotkva crna-bela, rotkvice). U krstašicama se nalaze indoli, koji snižavaju serumske nivoe estrogena. Smatra se da rak dojke nastaje usled povećane stimulacije dojke estrogenima (ženskim polnim hormonima). Istraživanja su pokazala da vegetarijanke imaju niži serumski i urinarni nivo estrogena. Građevinski materijal za sve polne hormone i estrogen, jeste holesterol. Sve vrste mesa sadrže holesterol. Ako ga unosimo u organizam, onda će se u nadbubrežnim i polnim žlezdama stvarati veća količina hormona, što povećava šansu za razvoj raka. Vegetarijanke-devojčice dobijaju prvu menstruaciju kasnije u odnosu na nevegetarijanke i usled toga imaju manji rizik za rak dojke zbog manje izloženosti estrogenu u toku života. Soja sadrži fitoestrogene koji imaju antikancerogene efekte kada je u pitanju rak dojke, prostate, debelog creva, pluća i želuca. Izoflavoni soje imitiraju dejstvo tamoksifena (leka koji se daje kod hormon-zavisnog raka dojke). Dijetska vlakna su isključivi sastojci biljne hrane (meso, mleko i jaja ih ne sadrže). Najbogatiji izvori su povrće, integralne žitarice, voće i mahunarke. Ona vezuju vodu i tako razređuju kancerogene materije u stolici, istovremeno ubrzavaju pasažu creva i time smanjuju vreme kontakta kancerogenih materija u stolici sa sluzokožom debelog creva.
Odsustvo dimljenih namirnica u vegetarijanskoj ishrani (šunke, kobasice i životnjskih masnih kiselina) doprinose prevenciji raka debelog creva. Pored toga vegetarijanci ne koriste gvožđe iz hema (koje se nalazi u mesu) i za koje je dokazano da vodi formiranju visoko citotoksičnih faktora povećavajući rizik za rak creva. Do sada u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj raka debelog creva kod vegetarijanaca. Termički obrađeno meso, na roštilju, sadrži kancerogenu supstancu benzopiren koja se nalazi na površini mesa. U jednom kilogramu šnicle ima benzopirena jednako količini prisutnoj u 600 cigareta. Međutim i vegetarijanci moraju biti oprezni sa upotrebom margarina i prženja na ulju, pošto su to transformisani oblici NZMK koji imaju kancerogeni efekat (lipidni peroksidi). Zato je zdravije koristiti nerafinisana, hladno ceđena ulja. Kao primer, ispitivanja su pokazala da maslinovo ulje, hladno ceđeno, smanjuje rizik od raka dojke za 25%. Efikasnost hladno ceđenog ulja je u enzimima koji se uništavaju zagrevanjem biljne hrane iznad 40° C. Enzime, možemo naći samo u živoj, nekuvanoj hrani, ne mogu se industrijski proizvoditi i uvećavaju sposobnost odbrane od bolesti.
Vegetarijanci se lišavaju i onkogenih virusa (izazivača raka), čiji su rezervoar pernata živina, pogotovo ako se gaji na farmama i hrani koncentratima tj. veštačkom hranom.
Beli i crni luk stimulišu imuni sistem u odbrani od raka. Ahoin, sastojak belog luka, toksičan je za maligne ćelije. Sumporna jedinjenja iz belog luka, povećavaju aktivnost makrofaga i T-limfocita, koji su zaduženi za uništavanje tumorskih ćelija. On kao antibiotik uništava bakterije koje učestvuju u stvaranju raka debelog creva. Takođe deluje i na bakteriju Helicobacter pylori, koja dovodi ne samo do čira na želucu, nego i učestvuje u nastanku raka želuca.
Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, posete lekaru i bolnici i troškovi u vezi sa time, bili bi mnogo manji kada bi se sprovodila bolja preventiva protiv bolesti raka.
Najnoviji stav vodećih svetskih stručnjaka glasi: „ Dobro planirano vegetarijanstvo prikladno je za sve stadijume čovekovog životnog ciklusa, uključujući trudnoću, period dojenja, kao i sve periode detinjstva.
Vegetarijanska ishrana, sem u prevenciji malignih bolesti, može da posluži i u prevenciji mnogih drugih bolesti kao što su povišeni krvni pritisak, šlog, šećerna bolest, koronarne bolesti srca, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, kamena u žuči i mokraćnim organima, demencije itd.
Dr. Ljiljana Kiridžić
Spec. medicine rada