“Kretanje je glavni izvor zdravlja. Nepokretljivost je njegov grob. Kretanje može zameniti mnoge lekove, ali svi lekovi zajedno ne mogu zameniti kretanje. Pešice ići, znači dugo živeti.” (Tiso- francuski lekar).
Kretanje je, pored ishrane, jedan od preduslova dobrog zdravlja.
Rekreacija potiče iz najstarijeg vremena ljudske istorije. Sama reč potiče od latinske reči “recreorare”, sto znači ponovno stvaranje, obnavljanje osveženje…u najširem smislu te reči.
Kroz istoriju se elementi sportsko zabavih ektivnosti prikazuju kroz crteže, reljefe, skice iz kritomikenske kulture ( izmedju 2000 – 1000 g.p.n.e ) u robovlasničkoj Grčkoj u Olimpijske igre pa i kroz doba feudalizma i renesanse sve do savremenog doba.
Zbog brzog razvitka nauke i tehnike, sve veće primene mehanizacije i automatizacije u procesu rada smanjuje kretanje čoveka, ugrožava se zdravlje. Neaktivnost ubrzava procese starenja. Redovnim vežbanjem smanjuje se rizik od nastanka srčanih oboljenja, povišenog pritska, gojaznosti, šećerne bolesti, osteoporoze, depresije, karcinoma debelog creva i mnogih drugih oboljenja.
Srčani mišić radi kao pumpa, odredjenim ritmom od 80- 90 otkucaja u minuti. Za vreme minuta ono izbaci u proseku oko 5 litara krvi. Fizičkim vežbanjem srčani mišić se postepeno adaptira na veći priliv krvi i dovodi do razvoja snažnijih otkucaja što ga čini znatno otpornijim.
Krvni pritisak tj. pritisak krvi na zidove krvnih sudova pod uticajem fizičke aktivnosti postaje stabilniji, bez varijacija, niži.
Pluća odgovaraju na fizičku aktivnost tako što se stimuliše broj udaha, izdaha, čime se pojačava njihova elastičnost. Povećava se unos kiseonika O2, a izbacuje ugljen- dioksid CO2, koji nastaje kao raspadni produkt u organizmu. Samim tim se organizam snabdeva dovoljnim količinama kiseonika što je veoma bitno za jedan od najosetljivijih sistema organizma, sistema pod čijim uticajem rade ostali organski sistemi- nervni sistem.
Kretanjem se snaži odbrambeni sistem organizma. Npr. smanjuje se nivo hormona stresa, kortizola, a povećava se oslobadjanje serotonina, poznatog pod imenom “hormon sreće.”
Svaki organizam je individualan. Bitno je pratiti ritam svog tela. Najbolje vreme za rekreaciju je na početku dana. U vremenskom rasponu od 7 do 10 časova organizam je zbog povišenog nivoa kortizola najspremniji za napor. Jutarnjim vežbama se njegov nivo snižava, a samim tim se suprimiraju stres i zabrinutost, lakše se podnose napetost i nervoza tokom dana. Biološki ritam ne opravdava vežbanje posle 20 časova, jer se tada intenzivnijim kretanjem oslobadja katokolamin, supstanca koja otežava odmor i nepotrebno uzbudjuje i opterećuje nervni sistem.
Svaki dan počinje budjenjem. Nikako ne treba naglo ustajati iz ležeceg položaja u postelji, jer organizam još uvek nije pripremljen za nagle pokrete iz stanja snivanja. Poželjno je još za vreme ležanja početi istezanje tela i vežbe disanja koristeci trbušne mišiće. Vrat stimulisati aktivnim i pasivnim pokretima. Pridizanje treba početi postavljanjem tela u bočni položaj, spustajuci noge lagano kraj kreveta ka podu i ne koristeći se trbušnom i ledjnom muskulaturom nego podupirući se rukama, postepeno dovesti telo u sedeći položaj, sa savijenim vratom (približiti bradu prema grudnoj kosti) da se izbegne vrtoglavica. U tom položaju se zaustaviti oko minut vremena, a pri tom i dalje vršiti istezanje ruku, nogu i vrata. Iz sedećeg u stav stajanja prelaziti polako. U tom stavu neophodno je pravilno ventilirati organizam, dubokim, polakim uzdahom koji se prati podizanjem ruku visoko iznad glave, istezanjem mišića grudnog koša, a potom laganim izdahom u potpunosti praćenim spuštanjem ruku uz telo tj. u prvobitni stav. Ove vežbe ponoviti nekoliko puta i tim je organizam spreman za dalje aktivnosti.
Za svakodnevno dobro stanje organizma poželjno je vežbati bar 30 minuta uz petominutno zagrevanje pre, i petominutno opuštanje posle vežbanja.
Neutrenirani organizam je najbolje adaptirati kraćim šetnjama, trajanja po 30 minuta dnevno, a zatim povećavati trajanje na jedan čas dnevno u početku najmanje tri puta nedeljno, a potom 5- 7 puta u toku nedelje. Intenziviranje treninga zavisi od mogućnosti organizma.
Svaki trening bi trebao da se održi u granicama aerobnog vežbanja, i naravno prestati sa vežbanjem oseti li se nelagodnost, bol u grudima, nesvestica, kašalj ili ako oporavak traje duže od pet minuta.
Pre nego što se odlučite na bilo kakav vid fizičke aktivnosti, bilo bi poželjno konsultovati svog lekara.
Fizička aktivnost ima izuzetno povoljan uticaj na poboljšanje funkcija svih organa, odbrambenih sposobnosti organizma od mnogih oboljenja i povreda. Istovremeno povećava psihičku spremnost i obezbedjuje lepši i perspektivniji način života. I naravno, rezultati zavise od vrste, motivacije i vremenskog perioda koji je posvećen vežbanju.