Svakog dana u Srbiji tri žene obole od raka jajnika, a jedna umre od ove bolesti.
Rani simptomi često izostanu i bolest se najčesće kasno dijagnostikuje, kada je već uznapredovala.
Poznavanje simptoma bolesti je od izuzetnog značaja za postavljanje dijagnoze u ranom stadijumu.
Simtomi bolesti su nespecifični zato je teško prepoeznati bolest:
• Oticanje stomaka, naglo povećanje telesne težine, nadimanje
• Bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku
• Osećaj sitosti odmah po započetom obroku
• Često i naglo mokrenje
• Bol u toku seksualnog odnosa
• Zatvor
Brojni faktori rizika:
• godine starosti (žena starije dobi ima veći rizik)
• mali broj trudnoća, rana menarha i kasna menopauza
• lična istorije raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma
• dugoročna upotreba terapije zamene hormona
• gojaznost
• rak jajnika u porodici (kod 10 % bolesnica)
Odlaskom na ginekološki pregled jednom godišnje, redovnim ultrazvučnim pregledom ginekologa, bolest se može otkriti u fazi kada nema manifestovanih tegoba. Tada je lečenje lakše, uspešnije i jeftinije.
Lečenje raka jajnika
Konačna dijagnoza raka jajnika se postavlja patohistološkom analizom
Planiranje toka lečenja sprovodi konzilijum (multidisciplinarni tim) lekara, u zavisnosti od stadijuma bolesti, kao i mnogih drugih faktora.
Terapija započinje radikalanim hirurškim zahvatom.
Sledi hemioterapija, a uz hemioterapiju se koriste i novi lekovi koji ciljano deluju na tumorsku ćeliju (inhibitori angiogeneze, monoklonska antitela, PARP (poli (ADP-riboza) polimeraza) inhibitori, hormoni).
Klinička ispitivanja koja su uključila bolesnice sa seroznim rakom jajnika i pozitivnom BRCA mutacijom pokazala su da primena PARP (poli (ADP-riboza) polimeraza) inhibitora pozitivno utiče na odgovor na lečenje.
Normanli geni BRCA 1 (od engl BReast CAncer 1) i BRCA 2 (od engl BReast CAncer 2) učestvuju u kontroli ćelijskog rasta . BRCA 1 i BRCA 2 geni imaju ulogu da popravljaju oštećenja na DNK belančevina ćelije.
Mutirani geni BRCA 1 i BRCA 2 ne popravljaju oštećenja na ćeliji. Nasledjeni mutirani geni BRCA 1 i BRCA 2 imaju povećan rizik za rak dojke, ali i jajnika i velika je verovatnoća da će tu mutaciju preneti na svoje potomstvo. Izračunato da je 20 - 30 % naslednih slučajeva povezano s mutacijama u genima BRCA 1 i 2.
Mutacije u genima BRCA 1 i BRCA 2 mogu se naslediti od oba roditelja. Svaki od roditelja može preneti na potomstvo mutaciju u genima BRCA. Zbog toga je važno obuhvatiti celokupnu porodičnu istoriju bolesti za rak dojke i jajnika s majčine i očeve strane kod određivanja genetskog rizika. Ako je majka ili otac nosilac mutacije, verovatnoća da će dete naslediti istu mutaciju je 50 %, nezavisno od pola deteta. To ne znači da će dete razviti rak, već da ima nasleđen gen s mutacijom i potencijalno veći rizik za bolest.
Do trećine žena (50 - 87 % ) sa mutacijom bilo u genu BRCA 1 ili BRCA 2 imaju rizik za nastanak raka dojke i čak polovina (15 - 44 %) rizik za nastanak raka jajnika do sedamdesete godine života.
Ukoliko se kod zdrave žene konstatuje mutacija BRCA gena, to ne mora da znači da će se razviti karcinom, ali s obzirom na visoki rizik ovo saznanje je od velikog značaja za preventivno delovanje.
Poseban režim praćenja zdravih žena usled povećanog rizika od nastanka karcinoma dojke
Za žene kojima je postavljena dijagnoza raka jajnika, određivanje BRCA statusa je od velike važnosti za donošenje pravovremene odluke o adekvatnoj terapiji(izbor hemioterapije, biološke terapije PARP inhibitorom), čime se može poboljšati njen ishod. Za članove porodice je značajn podatak o povećanom riziku od nastanka karcinoma dojke i/ili ovarijuma.
Psihosocijalna podrška je važna tokom svih faza bolesti
• Zbog anksioznosti kod zdrave žene sa povećanim genetskim rizikom za karcinom
• Tokom hemioterapijskog lečenja potrebno je ojačati kapacitet žene da uspešno podnese zahteve lečenja i nuspojave (teskoba, mučnina, povraćanje, bol, depresija)
• Žene koje su završile aktivno lečenje imaju strah od povratka bolesti, trajnu frustraciju
promenjenim telesnim izgledom i povratkom na radno mjesto i sl.
• Tokom palijativnog lečenja izrazito je važna dobra psihološka podrška bolesnici i njenoj porodici.
Kontrola fizičkog i mentalnog zdravlja
• Pomoć u poboljšanju funkcionalnosti i kvaliteta života bolesnica s rakom jajnika može nam dati i fizikalna i rehabilitacijska medicina.
• Cilj rehabilitacije je poboljšanje pokretljivosti u nogama i slabinskoj regiji, kao i smanjenje bola, uz povećanje funkcionalnosti, mišićne snage i izdržljivosti, a u svrhu poboljšanja kvaliteta života
• Redovnom fizičkom aktivnošću mogu se bolje kontrolisati simptomi bolesti. Prilikom vežbanja dolazi do povećanog lučenja hormona u mozgu koji smanjuju bol (endogeni endorfini i encefalini). Druge prednosti terapijske vežbe su povoljni efekti na krvni pritisak, povećanje mišićne snage, fleksibilnosti i izdržljivosti.
• Hladna sredstva (led, gel, oblog) se koriste kao pomoćne metode u lečenju blagog do umerenog bola. Hladne procedure dovode do smanjenja grča u mišićima, upale i edema.U bolesnica s rakom jajnika ne preporučuje se stavljanje toplih obloga, grejanjeili transkutana nervna stimulacija (TENS) u području abdomena.