U svetu puši oko 800 miliona muškaraca i više od 200 miliona žena.Ipak, treba imati na umu da su u svakoj zemlji, kao i Srbiji, najveći broj odraslih, mladih a naročito dece - NEPUŠAČI
Prosečno cigareta sagoreva 12 minuta, a pušač je samo mali deo vremena neposredno koristi.
Temperatura cigarete u ovim procesima dostiže 900°C za vreme uvlačenja dima i pada na 400°C između uvlačenja. Prilikom pušenja cigarete postoje dve vrste duvanskog dima: dim koji pušač uvlači u pluća i bočni dim od sagorelog duvana koji se širi u okolini. Taj dim sadrži iste supstance kao i dim koji se udiše, samo u različitim koncentracijama. Dakle, i dim koji leluja u okolini pušača sadrži više od šezdeset kancerogena. Zagađenje vazduha nastalo pušenjem ventilacija ne može odstraniti, već ga samo raspršuje i još više širi u prostor i, eventualno, odstranjuje miris (pri čemu treba imati na umu da samo oko 6% hemijskih sastojaka duvanskog dima čovekovo čulo mirisa može da detektuje, dok ostale ne može). To znači da štetne supstance koje su uzročnici oboljenja udišu i nepušači koji se nalaze u istoj prostoriji ili zgradi sa pušačima i to je poznato kao «pasivno pušenje», a vrsta takvog zagađenja zatvorenog prostora se naziva zagađenje životne sredine duvanskim dimom. To je razlog zbog čega mnoge države imaju stroge zakone za zabranu pušenja u zatvorenim prostorijama.
Zavisnost koju stvara pušenje je fizička, psihička i navika.
Fizička zavisnost se pojavljuje kada telu treba nikotin da bi se opustilo, pridobilo privremeni gubitak snage ili sprečilo smenjivanje perioda sa jakom žudnjom ka cigaretama (kada se doživljava iritabilnost, pritisak, tuga, problemi sa spavanjem, glavobolje i dr.).
Ljudi nauče da povezuju pušenje sa drugim aktivnostima, situacijama i osećanjima. Na primer, neki ljudi osećaju potrebu za pušenjem nakon jela ili pijenja kafe. Drugi ljudi nauče da povezuju pušenje sa prijatno provedenim vremenom u društvu.
Ove činjenice se mogu potkrepiti podatkom da pušači obično imaju dva, tri ili više pokušaja odvikavanja pre nego što definitivno ostave pušenje, a da gotovo svi pušači bar jednom pokušaju da prekinu sa ovom navikom, iako to ne uspeva svima.
Najjednostavnija procena intenziteta nikotinske zavisnosti može se odrediti dužinom vremena koje protekne od buđenja do paljenja prve jutarnje cigarete. Što je ovo vreme kraće - to je zavisnost od nikotina veća.
Preporučujemo svim pušačima da se uključe u programe odvikavanja od pušenja.