11. i 12. maja 2018 godine u Centru Zdravka Društva za borbu protiv raka, u Somboru, organizovan je dvodnevni seminar iz oblasti psihoonkologije uz podršku Internacionalnog kluba žena.
Tema je bila psihoonkologija – edukacija stručnjaka koji pružaju psihosocijalnu podršku obolelima od raka. Učesnici seminara bili su psiholozi koji rade u velikim onkološkim centrima u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliničkom centru u Podgorici, psiholoziisocijalni radnik koji rade u Opštim bolnicima u Zrenjaninu i Somboru, kao i psiholozi koji su angaživani u udruženjima onkoloških pacijenata u Somboru i Leskovcu.
Edukaciju je vodiladoc.drsci Tamara Klikovac, klinički psiholog i porodični psihoterapeut. O duhovnosti u bolesti procesu isceljenja je govorio Prezviter Branislava Šijačića.
Rezime ovog uspešnog skupa je niz predloga :
• Uvažavatistreskaošestivitalniznak (prema National Comprehensive Cancer Network vodiču, /NCC/ SAD od 2010 . Koristitidistresskalu u svakodnevnomradukaoalatzapocenujačinestresa.(Vitalniznacisutemperatura, puls, disanje, arterisjkipritisak, bol, stres)
• Preporuka za razvijanje mreže psihologa koji su obučeni u radi sa onkološkim pacijentima kroz sve segmente zdravstvene zaštite(tercijerna, sekundarna , primarna), Tako će se omogućiti bolja psihološka podrška onkološkim pacijentima u mestu prebivališta tokom i po završetku lečenja. Potrebno i medjunarodno umrežanje psihologa koji se bave psihoonkologijom.
• Potreba za povećanjem broj psihologa u onkološkim centrima i onkološkim odeljenjima u našoj zemlji a u skladu sa svetskim ,izgradnja tima u čijem sastavu je psiholog, psihijatar, soc.radnika u onkološkim centrima, a na manjim odeljenjima sa manjim brojem kreveta jedan psiholog/soc.radnik.
• Podržana je inicijativa pokretanja i organizovanja posebne specijalizacije iz oblasti psihoonkologije koja nedostaje u našoj zemlji.
• Predložena edukacija psihologa iz primarne zdrvstvene zaštite (Domovi zdravlja) koji se bave različitim poslovima prema opisu posla psihologa u DZ, a najmanje psihoonkologijom , dok je onkološkim pacijentima potrebna stručna pomoć. Posebno je neophodan obučeni psiholog u sklopu službi kućne nege koje su nosioci palijativnone nege i lečenja .
• Potrebno je i u našem zdravstevnom sistemu standardizovati saopštavanje dijagnoze maligne bolesti (KO/KADA/GDE/KAKO SAOPŠTAVA DIJAGNOZU i ko pruža neposrednu prvu psihološku podršku).
• Potrebno je unaprediti saradnju između zdravstvenih institucija i udruženja pacijenata.